Kako društvene mreže mogu poboljšati model boljeg izražavanja?

Ono što pišu i govore takozvani stručnjaci da društvene mreže ili platforme za socijalno umrežavanje narušavaju psihološki prosečnog korisnika, makar on i bio pasivan, odnosno samo čitao i pratio druge na tim mrežama i platformama, ne mora biti uopšte tačno. Ljudi su i pre pojave interneta bili usamljeni, dezorijentisani, inferiorni, introvertni i ko zna koliko se toga još može dodati, uključujući i čuvenu depresiju, koju svako pominje u neverovatnom broju značenja i formulacija.

Moglo bi se reći da je trendovska opsednutost društvenim mrežama slična opsednutosti muzikom, modom, stilom života i tako dalje. Setimo se da su u trendu bili šeširi, bez kojih je bilo nezamislivo izaći napolje, pa barovi, kafane i sve ostalo, gde se hrlilo masovno u gomilama, jer je to bio trend i tako se živelo.

Sigurno je i u to vreme bilo kritičara svih tih trendova kao i danas, ali danas je kritika nekako neposrednija, jer čim je kritičar izgovori, ona se pojavi tu negde na mreži ili medijskom portalu, u naslovu, u najtvrđoj varijanti, kako bi skrenula pažnju na sebe.

Čudim se da se niko nije setio da mreže iskoristi, recimo, za poboljšanje vokabulara i za izmenu vulgarnosti i psovki. A to bi bilo jednostavno, samo da neko krene sa tim i smislu trenda.

Evo primera: dva naloga se posvađaju, a jedan može jednostavno da kaže:”Skini mi se sa naloga!”

Drugi primer je opet neka svađa i umesto psovke, može da kaže Prvi Drugom:”Banujem te”

Treći primer može da glasi kada Drugi nalog kaže Prvom:”Nosi se u tri spama!”

I, eto, jednostavno je. Sve je u ideji i u razvijanju trenda…🙂