Ljubav i veze: Zašto je toliko teško oprostiti bivšem partneru?

Raskidi nikad nisu prijatni, ali zbog čega neki ljudi svim silama pokušavaju da ponovo osvoje bivšeg partnera, dok drugi beže glavom bez obzira? Poriv da se raspiri stara vatra duboko je usađen u ljudsku psihu.

Dejli se slaže s komentarom Berit Brogard da veliki broj savetnika za raskide „nije kvalifikovan da daje savete”, dok Salc tvrdi da je to „neuređena teritorija”.

„Gotovo svako sebe može prozvati savetnikom. Stoga bih ja bila veoma oprezna. Koji obim, kvalitet i nivo formalne obuke ta osoba zaista poseduje? Kurs koji traje nekoliko subota i nedelja vas neće načiniti psihoterapeutom. Ko ih je obučavao, kroz kakvu su obuku prošli?”, kaže Salc.

Brogard savetuje ljude slomljenog srca da čitaju literaturu o raskidima i vezama iz zvaničnih izvora, među kojima su akademski radovi na Google Scholar, umesto što troše novac na savetnike za raskide.

Ali ona upozorava da ne treba trošiti mnogo vremena i energije na to da nekoga ponovo osvojite.

„Ako treba da se polomite kako biste se vratili bivšem partneru, da li je on onda vredan tog truda?”

Oni tvrde da ne postoje „trikovi” koji će dovesti do pomirenja, već da treba iskreno pričati o tome šta je pošlo po zlu u neuspeloj vezi.
— Read on www.bbc.com/serbian/lat/svet-55939654.amp

Kako društvene mreže mogu poboljšati model boljeg izražavanja?

Ono što pišu i govore takozvani stručnjaci da društvene mreže ili platforme za socijalno umrežavanje narušavaju psihološki prosečnog korisnika, makar on i bio pasivan, odnosno samo čitao i pratio druge na tim mrežama i platformama, ne mora biti uopšte tačno. Ljudi su i pre pojave interneta bili usamljeni, dezorijentisani, inferiorni, introvertni i ko zna koliko se toga još može dodati, uključujući i čuvenu depresiju, koju svako pominje u neverovatnom broju značenja i formulacija.

Moglo bi se reći da je trendovska opsednutost društvenim mrežama slična opsednutosti muzikom, modom, stilom života i tako dalje. Setimo se da su u trendu bili šeširi, bez kojih je bilo nezamislivo izaći napolje, pa barovi, kafane i sve ostalo, gde se hrlilo masovno u gomilama, jer je to bio trend i tako se živelo.

Sigurno je i u to vreme bilo kritičara svih tih trendova kao i danas, ali danas je kritika nekako neposrednija, jer čim je kritičar izgovori, ona se pojavi tu negde na mreži ili medijskom portalu, u naslovu, u najtvrđoj varijanti, kako bi skrenula pažnju na sebe.

Čudim se da se niko nije setio da mreže iskoristi, recimo, za poboljšanje vokabulara i za izmenu vulgarnosti i psovki. A to bi bilo jednostavno, samo da neko krene sa tim i smislu trenda.

Evo primera: dva naloga se posvađaju, a jedan može jednostavno da kaže:”Skini mi se sa naloga!”

Drugi primer je opet neka svađa i umesto psovke, može da kaže Prvi Drugom:”Banujem te”

Treći primer može da glasi kada Drugi nalog kaže Prvom:”Nosi se u tri spama!”

I, eto, jednostavno je. Sve je u ideji i u razvijanju trenda…🙂

Udžbenik iz biologije na preispitivanju

Pre nekoliko dana Dveri su zatražile da se sporne lekcije iz biologije, ali i iz istorije, koje se, tvrdi taj Pokret, bave propagandom homoseksualizma i tranšeksualizma maloletnim licima, odmah uklone iz udžbenika.

Kako navode, oni krše Ustav i zakone Srbije i koriste lažne podatke u svrhu propagande.

Извор: Udžbenik iz biologije na preispitivanju: Tražio ministar – B92

Dobro poznati horor film

Prvi okret