No Milk Today!

Razmišljam upravo da otvorim na ovom blogu rubriku “Male priče iz beogradskog života”.
Zamalo ne napisah “zagrobnog života” 🙂, ne znam zašto, valjda nešto asocijativno, frojdovski, pošto ovo danas što se dešava liči na svet “sa one strane Duge”, distopijski, možda i matriksovski.
Ipak, neka ostane ovako: neka ide kao i svaki drugi sadržaj, jer to što se dešava na asfaltu ovog grada je važno samo u trenutku, već sledeći trenutak je nevažno, bar ja tako doživljavam.
U notifikacijama mog telefona iskaču naslovi o tom čuvenom mleku. Ne čitam ništa dalje od naslova, jer kreativni “novinari” kažu sve u naslovu, a kada pročitaš nekoliko naslova, kao da si pročitao esej. Jasno je da mleka nema, vidim da ga nema ni u marketima, ali zbog svoje pokretljivosti i poznavanja mnogih skrivenih oaza ovog grada, znam da nađem nešto čega nema za ostali svet.
Jutros u prodavnicama velikih lanaca su rafovi prazni. Gužva je velika, primetih. Odlučim da odem u jedan market u kome tradicionalno nema gužve, ogroman je prostor, nešto je skuplji, a proizvodi… pa, kao i u ostalim radnjama, rekao bih da su prosečnog kvaliteta.
Ali, jutros je bila potraga za mlekom kao za zlatnom škrinjom na izgubljenom ostrvu.
Obiđem ceo market. Nema. Police su prazne, na mestima gde se izlaže dodatna roba, takođe nema, frižideri prazni, naravno…
A onda, tamo negde u uglu, vidim neke maskirane palete. Podignem i šta vidim- naslage i naslage paketa dugotrajnog mleka, masnoće 2,8 %. Koliko ga ima, može da se napuni pun jedan kombi. Nije domaće, čini mi se…. nekakva oznaka i marka koju nisam ranije ni video ni čuo. Uglavnom, rok trajanja je februar 2023. godine.
Pobednički zgrabih onaj jedan paket, 🙂 valjda 10-12 pakovanja je u njemu i ponosno dođoh na kasu. 
A onda, kada sam spustio, kasir je prebledeo kao da sam spustio mini-nuklearku Putinove proizvodnje. “Ne, ne, ne…” – zavapio je uplašeno. “Kako ste to našli?”, pita promuklim glasom.
“Tamo je na paletama u uglu, kod paketa obične i kisele vode”, rekoh.
Postade mi jako zanimljivo šta sam uradio zbog njegove reakcije. 
“Znate, ovaj… mi to nismo zaveli u registar proizvoda i to samo stoji tamo, nije za prodaju”– počeo je da objašnjava nekim diplomatskim glasom. Nisam odmah shvatio zašto, ali kasnije mi je palo na pamet da se ljudi svađaju i urlaju tako oko namirnica. Verovatno pominju i kriminal i šverc, krive prodavce, dobavljače, tajkune, mafijaše, Vučića…elem, sve je to u paketu, ako je neko ljut, frustriran i naoštren, a ne može da kupi ono što mu treba. Verovatno su i u pravu.
“U redu”– nasmejah se, jer ne izdržah na toliko diplomatije oko paketa mleka. “Blizu sam. Kada bih mogao da dođem opet, kad to sredite u “protokolu”? 
“Dođite danas oko 14 h”, odgovori “diplomata”- “Mislim da će biti sve sređeno za prodaju”:
🙂
Ići ću oko kasnije iza 2 sata popodne. Baš me zanima da li će ga biti ili će volšebno da nestane, jer – kriza je. Nema se. Agrar je ugrožen, uvoz takođe. Moramo se navikavati na teška vremena… 😃🤟

(Autor: Fadil Jonuz)