Hauardu Daliju urađena lobotomija kada je imao 12 godina

Dvogodišnje putovanje Hauarda Dalija u potrazi za pričom iza njegove lobotomije je završeno.

“Nikada neću saznati šta sam izgubio u tih 10 minuta sa dr Frimanom i njegovom metalnom iglom. Nekim čudom me to nije pretvorilo u zombija, slomilo mi duh ili me ubilo. Ali je uticalo na mene. Duboko. Operacija Voltera Frimana je trebalo da ublaži patnju. U mom slučaju je uradila upravo suprotno. Osećao sam se kao nakaza zbog lobotomije. Ali sada znam da moja lobotomija nije dotakla moju dušu. Konačno sam u miru”, rekao je on.

Dalijev skoro potpuni oporavak je stoga misterija. Nakon bruutalne operacije, nema sporosti govora, nema žmirenja očiju, nema nedostatka društvene inhibicije koja karakteriše većinu preživelih od lobotomije. Sada ima 75 godina. Ima sina Rodnija i posinka Džastina i mačku koja se zove Princeza. Napisao je i autobiografiju “Moja lobotomija”, koju je napisao zajedno sa novinarom Čarlsom Flemingom, objavljenoj u SAD.

Posle 2.500 operacija, Friman je izveo svoju poslednju ice-peak lobotomiju na domaćici po imenu Helen Mortenson u februaru 1967. Umrla je od krvarenja u mozgu, a Frimanova karijera je konačno završena. Friman je prodao svoj dom i proveo ostatak dana putujući zemljom u kamperu, posećujući stare pacijente, očajnički pokušavajući da dokaže da je njegova procedura promenila hiljade života na bolje. Frimen je umro od raka 1972.

Извор: Hauardu Daliju urađena lobotomija kada je imao 12 godina | Info | Svet

Gautam Adani, indijski milijarder, sada je treći najbogatiji čovek na svetu

Gautam Adani je prema najnovijoj zvaničnoj listi Blumberga treći najbogatiji čovek na svetu, tik ispod vlasnika Amazona Džefa Bezosa i osnivača Tesle Ilona Maska.

Poreklom Indijac, Adani je najbogatiji čovek azijskog kontinenta, a najnoviji podaci pokazuju da je „težak“ čak 137 milijardi dolara. Vlasinik je čitave lepeze firmi – u svom vlasništvu ima luke, avio kompanije, pogone za proizvodnju solarne energije i rudnike uglja.

Njegovo bogatstvo je poraslo od početka pandemije virusa korona, zbog toga što je u poslednje dve godine ulagao samo u one poslove koje je indijski premijer Narendra Modi ocenjivao kao prioritetne za razvoj ove zemlje.

Adani je takođe imao koristi od povećanja upotrebe uglja, što je katapultiralo njegov uspon poslednjih meseci.

Takođe, neretko ulaže i u medijsku industriju, a tokom prošle nedelje je kupio uticajnu televiziju Nju Delhi (NDTV).

Inače, ime Bila Gejtsa koje je poslednjih decenija uvek krasilo sam vrh liste najbogatijih ljudi na svetu, sada se nalazi na petom mestu. Tome je doprineo sam Gejts, time što je prebacio 20 milijardi dolara na račun svoje Fondacije Bil i Melinda Gejts, i time pokazao da stoji iza svoje namere da se “izbriše” sa liste najbogatijih ljudi na svetu.

Извор: Gautam Adani, the Indian billionaire, is now the world's third richest man – CNN

“Rusi napali Hamburg”

Pre 7 godina sam igrao ovu igru… Snimio sam detalje kako sam “napredovao” sa Crvenom armijom 1945. dok je osvajala Hamburg.
Ovo je, naravno, samo igra. Fikcija.
Crvena armija nije napadala i osvojila Hamburg 1945. već britanska armija, kojoj su se predali ostaci odbrane nemačke vojske.
Nakon što je Hamburg postao britanska okupaciona zona, Sovjeti su stigli kasnije i sreli se sa Britancima na Elbi u savezničkom maniru.
Kako ovo danas čudno zvuči…
Detalji iz istorije: https://wikipredia.net/bs/Battle_of_Hamburg_(1945)

„Gotovo je, ne može se zaustaviti“

Otapanje leda na Grenlandu prouzrokovaće porast globalnog nivoa mora za skoro 30 centimetara u BLIŽOJ budućnosti, a nova istraživanja kažu da nema načina da se to zaustavi, čak i ako danas prestanemo da emitujemo gasove staklene bašte.

Prema novoj studiji, potpuni gubitak leda sa grenlandskog ledenog pokrivača će dovesti do porasta nivoa mora za najmanje 25 centimetara, bez obzira na moguće scenarije globalnog zagrevanja.

Stručnjaci Geološkog zavoda Danske i Grenlanda uočili su promene u zapremini ledenog pokrivača na i oko Grenlanda. Otkrili su da će se oko 3,3% ledenog pokrivača Grenlanda, što je ekvivalentno 110 triliona tona leda, sigurno otopiti.

„Porast nivoa mora će se povećati zbog ovog procesa bez obzira na to šta se dešava u ovom veku sa klimatskim promenama“, rekao je geolog Džejson Boks iz Geološkog zavoda Danske i Grenlanda.

Naučnici nisu odredili tačan datum globalnog porasta nivoa mora, ali kažu da bi se to moglo dogoditi u bilo kom trenutku do kraja veka. Ovi nalazi dolaze nakon izveštaja o porastu nivoa mora za 2022. koji je ranije ove godine objavila američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).
U izveštaju se navodi da se na američkim obalama u narednih 30 godina može očekivati porast nivoa mora od 25 do 30 centimetara, što će uzrokovati plimske poplave 10 puta češće i omogućiti da se olujni udari šire dalje u unutrašnjost.
Grenland ima dovoljno leda da bi, ako bi se sav otopio, mogao podići globalni nivo mora za oko 7 metara. Stručnjaci ističu da porast nivoa mora od, recimo, 6 metara ne znači da će on ravnomerno rasti u celom svetu, odnosno da će taj proces dovesti do uništenja jednih područja, dok bi u nekima nivo mora mogao da padne. . .
Nekoliko dana neuobičajeno toplog vremena na severu Grenlanda nedavno je izazvalo brzo otapanje ledenog pokrivača. Samo između 15. i 17. jula na najvećem ostrvu na svetu dnevno se topilo 6 milijardi tona vode; što je dovoljno za punjenje 7,2 miliona olimpijskih bazena. Istraživanje pod nazivom Klimatska neravnoteža grenlandskog ledenog pokrivača i učinjeno povećanje nivoa mora objavljeno je u časopisu Nature Climate Change.

Izvor: https://edition.cnn.com/2022/08/29/world/greenland-ice-loss-sea-level-rise-study/index.html

Objavljene preporuke za štednju struje – moguć popust za one koji budu trošili manje nego prošle godine

Ministarstvo će uputiti molbu Elektroprivredi Srbije (EPS) da opširnije predloge mogućnosti za uštedu električne i toplotne energije za domaćinstva dostavlja uz račune za struju, a predlog preporuke je i da EPS stimuliše štednju kroz odobravanja dodatnih popusta za kupce koji smanje mesečnu potrošnju u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Preporuke bi trebalo da počnu da se primenjuju od 1. septembra ove godine do 31. marta 2023. godine.

Ministarstvo procenjuje da se na dnevnom nivou može uštedeti više od 15 odsto ukupne dnevne potrošnje, što na godišnjem nivou iznosi oko 5.300 gigavat sati od ukupno potrošenih 33.000 gigavat sati. Drugim rečima, ne bi bilo potrebe za uvozom na godišnjem nivou.

Dnevna potrošnja električne energije u Srbiji je u letnjem periodu oko 90 gigavat sati dnevno, a u zimskom periodu 120 gigavat sati dnevno. Od toga, domaćinstva troše 42 odsto, industrija 25 odsto, transport tri odsto, javno-komercijalni sektor 17 odsto, dok su gubici 13 odsto.

Извор: Objavljene preporuke za štednju struje – moguć popust za one koji budu trošili manje nego prošle godine