Dnevne arhive: 28/08/2022

Američki analitičar predviđa: Stari svetski poredak se ruši, Kina će proći najgore

“Imali smo dobru vožnju, ali gotovo je.” Ovim rečima geopolitički analitičar i pisac Peter Zejhan opisuje aktuelni trenutak u svetskoj istoriji. Zlatno doba globalizacije i prosperiteta trajalo je otprilike od 1980. do 2015. godine, ali to doba je zauvek završeno, a globalizacija je u završnoj fazi.

Zejhan, bivši analitičar američke bezbednosne konsultantske kuće Stratfor i autor nekoliko knjiga, razložio je ovu teoriju u svojoj najnovijoj knjizi sa zloslutnim naslovom: “Kraj sveta je samo početak: mapiranje kolapsa globalizacije”. U ovom kontekstu, ruska invazija na Ukrajinu bi se u budućim istorijskim udžbenicima mogla posmatrati kao početak kraja starog svetskog poretka – ili povratak “staroj normalnosti“, ali pre “kraja istorije” politikolog Fransis Fukujama je predvideo kraj Hladnog rata. A tog perioda ne bi bilo da SAD, u trenutku najveće moći, nisu odlučile da “potkupe” ostatak sveta. To se dogodilo nakon pobede u Drugom svetskom ratu kada je ključnim saveznicima ponudio pristup jedinom tada funkcionisanom industrijalizovanom tržištu (svom sopstvenom), sa režimom slobodne pomorske trgovine koji je nadgledala jedina za to sposobna mornarica (svojom) i bezbednosnim garancijama.

“Ono što smatramo normalnim je zapravo najiskrivljeniji trenutak u ljudskoj istoriji”, piše Zejhan u svojoj knjizi, koja je očigledno izazvala veliku pometnju.

Osim što je završio na listi bestselera Njujork tajmsa, o tome su pisali Vašington post i Foks biznis, a autor je u međuvremenu gostovao u nizu podkastova. Istovremeno, SAD su pomogle zemljama koje su upravo porazile, kao i drugim koje su uništene u ratu, da se obnove i stanu na noge. Ove zemlje su zauzvrat morale da podrže SAD u Hladnom ratu protiv njihovog glavnog rivala, Sovjetskog Saveza. Na ovaj način, do sada ekonomski marginalizovane ili nesigurne zemlje dobile su priliku da se razviju, pa čak i postanu ekonomske sile poput Kine, ili bar da prikupe bogatstvo iz svojih prirodnih resursa poput Saudijske Arabije.

Kako Zejhan objašnjava u intervjuu za podkast Triggernometry, radilo se o spajanju mnogih manjih, lokalnih ekonomskih sistema u jedan ogroman, globalni, u kome “svako može bilo šta da uveze i izveze bilo kome u bilo koje vreme“.

“To nam je dalo globalnu poljoprivredu, dalo nam je globalnu energiju i finansije, dalo nam je globalne industrijske lance snabdevanja i na kraju stvorilo svet kakav poznajemo. Ali sada se deglobalizujemo iz više razloga i vraćamo se u pravcu hiljada malih nepovezanih sistema”, kaže Zejhan.

Prema njegovoj teoriji deglobalizacije, u budućnosti ćemo imati regionalne trgovinske zone koje će obezbeđivati regionalne sile, dok će prekomorski lanci snabdevanja postati daleko nepouzdaniji, nesigurniji i skuplji nego danas, pre svega zato što ih SAD više neće obezbeđivati. Istovremeno, globalizacija je omogućila daleko veću urbanizaciju nego ranije, a urbanizacija je dovela do dramatičnog pada nataliteta, budući da su deca na selu „besplatna radna snaga“, dok su deca u gradu „veoma skupa navika“ .

Dece nam ne ponestaje, to se desilo pre 40 godina. Ponestaje nam odraslih. Nalazimo se u sve bržem populacionom kolapsu“, upozorava Zejhan, ističući tu ključnu varijablu koja se tako često ignoriše ili uzima zdravo za gotovo u ekonomskim analizama. Jer eksplozivni rast globalne populacije i donedavno rast u razvijenim zemljama, koji još uvek traje isključivo zahvaljujući masovnoj imigraciji, stvara lažan utisak da će se taj rast nastaviti. A ako pogledamo “ispod haube”, reći će ovaj analitičar, videćemo da udeo dece i mladih u ovim populacijama rapidno opada, dok procenat starih raste.

Demografski kolaps razvijenih zemalja znači da više neće imati ni dovoljno radnika ni dovoljno potrošača, što sadašnji ekonomski model čini dvostruko neodrživim, po njegovom mišljenju. U Americi, bebi bumer generacija (rođena posle Drugog svetskog rata) je pred odlaskom u penziju, a svaka sledeća generacija je sve manja. Međutim, SAD imaju koristi od toga što imaju daleko veću generaciju milenijalaca (rođenih od 1981. do 1996.) od drugih razvijenih zemalja.

“Han Kinezi su vladali stanovništvom (današnje) Kine samo oko 300 godina“, kaže Zejhan u intervjuu za Tajms radio. “Polovina tog vremena bilo je pod Mongolima, a polovina ostatka posle 1945. Amerikanci su poslali Evropljane i Kineze kući”.

“Amerikanci su sedamdesetih pozvali Kineze u globalizovani svet da bi ih okrenuli protiv Rusa, i to je stvorilo Kinu kakvu poznajemo – Kinu bez bezbednosnih pretnji, Kinu sa pristupom sirovinama i svetskim tržištima. To je veštačka konstrukcija. u veštačkoj sredini u najnetipičnijem periodu ljudske istorije.“ , ističe ovaj geopolitički analitičar.

Kina je 2015. podigla granicu na dvoje dece, a nedavno i na troje, ali je prekasno da se preokrene ovaj dramatični trend. U poređenju sa njom, čak je i Rusija, koja je posle raspada Sovjetskog Saveza doživela demografski kolaps, u relativno boljoj situaciji.

Ruska demografija je u lošem stanju i dovešće do kolapsa ruske države u ovom veku, verovatno oko sredine veka, ali (pad) nije tako brz, jer se samo delimično urbanizovala i industrijalizovala”, kaže Zejhan i sugeriše da Rusija pokušava da sebi kupi vreme upravo osvajanjem susednih zemalja – konkretno Ukrajine.

Povrh toga, Rusija je glavni svetski izvoznik fosilnih goriva i drugih prirodnih sirovina, dok je Kina uvoznik.

Seksualni kvalitet života i starenje (studija)

Istraživanje Nacionalnog centra za biotehnologiju “Kvalitet seksualnog života tokom godina” koji su predvodili naučnici Mirijam Forbs, Nikolasa Itona i Roberta Krugera navodi da su intimni odnosi kvalitetniji u tridesetim, nego u dvadesetim, ali i da postoje grupe koje su zadovoljstvo pronašli tek u kasnim četrdesetim, pa čak i pedesetim godinama.

Jedna od većih zabluda je da muškarci i žene u dvadesetim godinama imaju bolje i aktivnije seksualno iskustvo nego starije osobe. Istraživanje ovaj period etiktira kao “lažno samopouzdanje sa željom da se uživa” jer dvadesete godine najviše karakteriše nesigurnost, strah od sopstvenog tela i želja, i deficit komunikacije među partnerima.

U napomeni naučnog rada ističe se da su učesnici istraživanja u zrelijim godinama dobrog zdravstvenog stanja kako se ne bi stekao pogrešan utisak.

“Ne smemo da zaboravimo da je celokupno zdravstveno stanje čoveka se odražava na njegovu seksualnu aktivnost i želju jer kardiovaskularne bolesti, problem sa visokim pritiskom, hormonski problemi, ali i depresija i anksioznost mogu imati veliki uticaj na ovaj segment života”, piše u istraživanju.

Ipak, prva stvar koja upada u oko je da tridesetogodišnjaci i četrdesetogodišnjaci imaju kvalitetniji seksualni život nego dvadesetogodišnjaci.

Извор: Sexual Quality of Life and Aging: A Prospective Study of a Nationally Representative Sample – PMC

Seksualni kvalitet života i starenje

Istraživanje Nacionalnog centra za biotehnologiju “Kvalitet seksualnog života tokom godina” koji su predvodili naučnici Mirijam Forbs, Nikolasa Itona i Roberta Krugera navodi da su intimni odnosi kvalitetniji u tridesetim, nego u dvadesetim, ali i da postoje grupe koje su zadovoljstvo pronašli tek u kasnim četrdesetim, pa čak i pedesetim godinama.

Jedna od većih zabluda je da muškarci i žene u dvadesetim godinama imaju bolje i aktivnije seksualno iskustvo nego starije osobe. Istraživanje ovaj period etiktira kao “lažno samopouzdanje sa željom da se uživa” jer dvadesete godine najviše karakteriše nesigurnost, strah od sopstvenog tela i želja, i deficit komunikacije među partnerima.

U napomeni naučnog rada ističe se da su učesnici istraživanja u zrelijim godinama dobrog zdravstvenog stanja kako se ne bi stekao pogrešan utisak.

“Ne smemo da zaboravimo da je celokupno zdravstveno stanje čoveka se odražava na njegovu seksualnu aktivnost i želju jer kardiovaskularne bolesti, problem sa visokim pritiskom, hormonski problemi, ali i depresija i anksioznost mogu imati veliki uticaj na ovaj segment života”, piše u istraživanju.

Ipak, prva stvar koja upada u oko je da tridesetogodišnjaci i četrdesetogodišnjaci imaju kvalitetniji seksualni život nego dvadesetogodišnjaci.

Извор: Sexual Quality of Life and Aging: A Prospective Study of a Nationally Representative Sample – PMC