Dnevne arhive: 25/08/2022

Zašto je tako dobar osećaj biti hejter?

“Mržnja, ljubav i uživanje su jake emotivne reakcije. I ponekad, kada očekujemo snažnu emotivnu reakciju čak i kad nema pretnje, naš mozak proizvodi neurotransmitere”, Ilegen objašnjava.

Ovi neurotransmiteri su uglavnom seratonin, dopamin i oksitocin, poznati kao ‘srećni hormoni’ koji izazivaju pozitivna osećanja. Ovo objašnjava zašto je mržnja tako dobar osećaj sa psihološke strane. Na primer, Netfliks je izvestio o povećanoj popularnosti rijaliti programa u nekoliko zemalja tokom vrhunca karantina zbog pandemije 2020, dok su mnogi tražili nešto što bi im pružilo utehu.

Druga istraživanja pokazuju da su ljudi srećniji kada su u stanju da osete emocije, čak iako su one neprijatne. Ako naiđete na post devojke koja ‘nije kao ostale’ kako pleše uz pesmu Jiggle Jiggle na primer, bolje biste se osećali da bacite telefon o zid. Ovo je iz istog razloga zbog kog je usiljena pozitivnost loša – zato što potiskujemo osećanja koja moramo da osetimo. Nema ničeg oslobađajućeg ako kažemo: “Pa, ona stvarno dobro pleše!”
— Read on www.vice.com/amp/sr/article/93akvp/zasto-je-tako-dobar-osecaj-biti-hejter

Teror uspeha

Danas biti uspešan u tridesetim – vrlo je težak posao, koji traži stalno angažovanje i mnogo odricanja. Sa poslovnim angažovanjem se u istom periodu javlja i potreba za stvaranjem porodice, nalaženjem idealnog partnera i načina kako sve to uklopiti. Mnogi sa završetkom škole očekuju svoje radno angažovanje u skladu sa svojim željama, pa kako to u realnom životu ne ide baš tako, javljaju se razočaranja, prihvatanje posla koji i nije baš odgovarajući, što povlači razne stvari koje utiču na kvalitet života. U takvim situacijama mogu da se jave anksiozna stanja, razni strahovi – da li će se ikada naći željeni posao, kako pregurati mesec i platiti režije itd. – a celokupna takva situacija utiče i na naše mentalno zdravlje.

Danas su mladi okrenuti tehnici i lakom rešavanju problema, najčešće očekujući pomoć sa strane – što od strane roditelja, što sa željom da neko drugi uradi to umesto njih. Zbog takvih očekivanja imamo utisak da smo nekompetentni, da nismo baš sposobni i da su drugi bolji od nas. Takva razmišljanja i takvi stavovi dodatno ugrožavaju naše ambicije, sputavaju naše sposobnosti i utiču na to da se ne borimo za svoje snove. Sa druge strane, imamo puno onih koji su ušli u svet odraslih, koji su uspešni na poslovnom planu, ali su podredili veći deo dana tim ambicijama, pa vremena za zadovoljstva i male stvari koje život znače – nemaju, što, takođe, može da proizvede nezadovoljstvo.
— Read on bizlife.rs/jelena-janic-psiholog-mladi-ambicije-strah-uspeh-kolumna/

Uzroci razvoda

Istraživanje je pokazalo da je od svih ovih oblika komunikacije tokom rasprave najjači uzrok razvoda prezir koji predstavlja omaložavanje i ponižavanje partnera. Prezir se manifestuje kroz kolutanje očiju, ruganje, imitiranje i podsmevanje. Prisutan je i sarkazam, cinizam i negativan humor, nazivanje pogrdnim imenima, vređanje i “prozivanje”.

Zanimljivo je kako je Gotman došao do zaključaka uz pomoć kojih je uspeo da predvidi sa neverovatnom tačnošću od 90 odsto – da li će se par razvesti ili ne

— Read on mondo.rs/Magazin/Ljubav/a1642720/4-uzroka-razvoda.html

Mediji nenormalne stvari pretvaraju u normalnost, mladi više ne znaju šta je dobro, a šta loše

To što se dešava oko nas, ono što nas okružuje, to nas i oblikuje, utiče na naše mišljenje, ponašanje, želje, vrednosti. Naslovne strane ili emisije u kojima možemo da zavirimo u tuđi život, sadržaji koji obiluju golotinjom, nasiljem, tračevima, prostaklukom, deo su naše svakodnevice. Psiholog Snežana Anđelić kaže za RTS da mladi ne mogu više da odrede šta je dobro, a šta loše jer su nenormalne stvari postale normalnost.

Bez pravih vrednosti nema zdravog društva. I zato, sve što se plasira i propagira, stavlja u prvi plan preko medija, govori o tome gde smo i u kom pravcu se krećemo.
— Read on www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4932400/mediji-nenormalne-stvari-normalnost-kako-pretvaraju.html