Narcisoidni ljudi češće veruju u teorije zavere

Veza između narcizma i sklonosti teorijama zavere poznata je iz naučnih psiholoških istraživanja.
Najmanje tri studije do sada su povezale ovu osobinu ličnosti sa verovanjima u nenaučne teorije u rasponu od ravne Zemlje do različitih medicinskih „teorija“ povezanih sa pandemijom koronavirusa. Narcizam je tako postao veoma dobar pokazatelj verovatnoće da će osoba poverovati u takve priče o zaveri, a istraživači sa Univerziteta u Kentu, Kembridžu i Poljske akademije nauka istraživali su zašto ljudi sa narcističkim osobinama ličnosti češće veruju u teorije zavere.
Naučnici su raščlanili narcizam na tri komponente, antagonizam, ekstrovertnost i neuroticizam, i pretpostavili da svaka od ovih osobina može dovesti ljude do teorija zavere zbog različitih psiholoških procesa.
Otkrili su da ključni psihološki mehanizmi igraju ulogu u svemu: paranoja, lakovernost, potreba za dominacijom, kontrolom i osećajem jedinstvenosti ili posebnosti. Ljudi koji veruju u teorije zavere verovatnije će verovati da su se drugi urotili protiv njih i da imaju zle namere, a takođe su skloni da krive druge za svoje neuspehe – što im onda teorije zavere omogućavaju: da svu krivicu svale na „one drugi“ na pozicije moći koje stvaraju globalne zavere i manipulišu čovečanstvom. Narcizam je došao do izražaja kada se pripada grupama koje su opsednute takvim teorijama. Ljudima u ovim grupama pridaje se značaj, imaju osećaj da su članovi jedinstvenog „kluba” koji jedini na svetu ima pristup poverljivim informacijama, pa se osećaju posebno. Potreba za ovim osećanjem usko je povezana sa narcizmom, ali i sa teorijama zavere. Ranije studije su takođe pokazale da je veća verovatnoća da će takvi ljudi biti lakoverni, što takođe povećava verovatnoću da će se aktivno uključiti u različite teorije zavere.

Pored individualnog narcizma, studije su pokazale da je i kolektivni narcizam faktor koji određuje koliko će neko biti privlačan teorijama zavere. Ovaj fenomen povećava uverenje pojedinaca da je cela njihova grupa izuzetna i da zaslužuje poseban tretman, a povezan je, na primer, sa verovanjem u zavere oko vakcine protiv COVID-19 ili klimatskih promena.

U zaključku, autori ovog rada kažu da su implikacije njihovih saznanja veoma važne i za politički život. Narcisoidni ljudi će češće izlaziti na izbore, više ih je među visokopozicioniranim političarima, pa se može očekivati da će se sve više vlastodržaca uvlačiti u razne teorije zavere, posebno u izborno vreme, od kojih zavisi njihova moć i uticaj. . Autori takođe izražavaju zabrinutost zbog ovoga, jer pojedine teorije zavere mogu biti veoma štetne po društvo.

Извор: Why do narcissists find conspiracy theories so appealing? – ScienceDirect

Iako ne zavisi od ruskog gasa, energetski sistem Velike Britanije se urušava

Ove zime u Velikoj Britaniji očekuje se toliki rast cena energenata da se priča o „vanrednom stanju”.
Cena u poslednjem kvartalu 2022. mogla bi da poraste sa sadašnjih 1.971 funti, koliko prosečno britansko domaćinstvo mora da troši na energiju na godišnjem nivou, na 3.635 funti. Očekuje se da bi u narednim kvartalima gornja granica cene energenata mogla da dostigne 4650 funti, što je više od petine prosečne medijske plate u Velikoj Britaniji.
Iako Velika Britanija dobija samo tri odsto svog gasa iz Rusije (EU dobija između 35 i 40%), ona je gasovodom povezana sa ostatkom Evrope i neto je uvoznik. Stoga je obustava isporuka ruskog gasa imala veliki uticaj i na energetsko tržište u Velikoj Britaniji. Udeo britanskih domaćinstava koja se greju na gas je mnogo veći nego u Evropi, a trećina električne energije u Britaniji se proizvodi sagorevanjem prirodnog gasa.

Извор: Brits are facing substantial energy bill increases. Here's why

Ko je Sana Marin, najmlađa premijerka u Evropi kojoj zameraju što se zabavlja po žurkama?

Rezultati testova na drogu, kojima se premijerka Finske Sana Marin podvrgnula usled pritiska političkih suparnika i javnosti pošto su na internet dospeli video-snimci s jedne žurke na kojoj se zabavljala sa prijateljima, pokazali su da ona nije konzumirala nikakve psihoaktivne supstance. Uzorci su uzeti 19. avgusta, a Marin je sama platila testiranje na prisustvo kokaina, amfetamina, kanabisa i opoida.

Ona je u petak pristala na testiranje iako je prethodno već rekla da „nije uradila ništa nelegalno“ već je, kako se može videti na snimku, „samo igrala, plesala i pevala sa prijateljima“, naglasivši da jeste pila alkohol, ali nije koristila droge.

U finskim medijima i na društvenim mrežama pojavile su se najrazličitije spekulacije o tome kako je video-snimak Sane Marin dospeo na internet. Jedna od teorija koja se pojavila na društvenim mrežama, većinom od ljudi izvan Finske, jeste da su Rusi targetirali premijerku u kampanji za digitalnu špijunažu i postavili video onlajn.

Zagovornici ove teorije tvrde da je tajming skandala veoma sumnjiv, pošto je Finska najavila da će drastično smanjiti broj viza za ruske turiste i bliži se kraju procesa pristupanja NATO-u.

Finska ima veoma nizak prag za ono što se smatra „političkim skandalom“, a o tome svedoči i podatak da je „partigejt skandal“ Sane Marin pre nekoliko dana naveliko ismevan u američkoj TV emisiji Dejli šou.

„Finska bi trebalo da bude zahvalna na tome kakve ‘skandale’ ima“, rekao je voditelj ove emisije Trevor Noa, poredeći medijsko izveštavanje o premijerkinom pevanju i plesanju na privatnoj žurki sa političkim skandalima u SAD gde je u rezidenciji bivšeg predsednika Donalda Trampa FBI nedavno izvršio pretres.

„Verujem da je ovaj video-snimak izuzetno zbunjujuć za neke Amerikance, zato ću pokušati da objasnim: neke zemlje imaju lidere koji nemaju osteoporozu i oni idu na žurke. Znam da to možda deluje drugačije ili čudno, ali trebalo bi da imamo poštovanja prema njihovim kulturama“, rekao je Noa u emisiji, propraćen smehom u studiju, dok su na ekranu bile prikazane fotografije četvoro vremešnih američkih političara.

Otkada je stupila na dužnost, Marin se više puta našla na meti kritika i to, kako pišu mediji, zahvaljujući činjenici da je mlada, uspešna i sposobna žena. Nemački list Bild prozvao ju je „najkul“ premijerkom na svetu.

Sana Marin je rođena 16. novembra 1985. u Helsinkiju. U decembru 2019. preuzela je funkciju predsednice finske vlade, postavši najmlađi premijer Finske u istoriji. U januaru 2018. rodila je ćerku Emu, a njen suprug se zove Markus Rejkenen.

Извор: Ko je Sana Marin, najmlađa premijerka u Evropi kojoj zameraju što se zabavlja po žurkama? – Ljudi – Dnevni list Danas

Psihologija i kriminal: Šta je Stokholmski sindrom i kako je pljačka banke dovela do nastanka ovog pojma?

Pre 50 godina, posle šestodnevne opsade banke nastao je izraz Stokholmski sindrom.

Šta je on i zašto se iznova i iznova koristi u talačkim krizama?

Većina ljudi zna za izraz Stokholmski sindrom iz brojnih slavnih slučajeva otmica i talačkih kriza u kojima obično učestvuju žene, a povodom kojih se spominje.

Ovaj pojam najviše se vezuje za Peti Herst, naslednicu kalifornijske novinskog magnata koju su 1974. godine kidnapovali revolucionarni militanti.

Ona je navodno počela da saoseća sa otmičarima i pridružila im se u pljački.

Na kraju je uhvaćena i osuđena na zatvorsku kaznu.

Ali njen advokat Bejli tvrdio je da je ovoj devetnaestogodišnjakinji bio ispran mozak i da je patila od Stokholmskog sindroma – izraza koji je relativno nedavno skovan da bi opisao naizgled iracionalna osećanja koja taoci gaje prema svojim tamničarima.

Još skorije ovaj izraz je upotrebljen u medijskim izveštajima o slučaju Nataše Kampuš.

Kampuš, koju je kao desetogodišnjakinju oteo Volfgang Priklopil i držao u podrumu osam godina, navodno je zaplakala kad je čula da je njen otmičar umro i naknadno je zapalila sveću za njega dok je ležao u mrtvačnici.

Iako se izraz naširoko koristi, incident koji je doveo do njegovog nastanka ostaje relativno nepoznat.

Van Švedske vrlo malo ljudi je čulo za imena bankarskih službenika Brigite Lunblad, Elizabet Oldgren, Kristin Enmark i Svena Safstroma.

Bio je 23. avgust 1973. godine kad je njih četvoro u Kreditbanken za taoce uzeo tridesetdvogodišnji kriminalac Jan-Erik Olson, kome se kasnije u banci pridružio bivši kolega iz zatvora.

Šest dana kasnije kad se opsada završila, postalo je očigledno da su žrtve počele da gaje neku vrstu pozitivnog odnosa prema otmičarima.

Da bi se to objasnilo, nastao je izraz Stokholmski sindrom.

Извор: Psihologija i kriminal: Šta je Stokholmski sindrom i kako je pljačka banke dovela do nastanka ovog pojma – BBC News na srpskom

Vodič protiv panike i stresa: “Mala anksiozna čudovišta”

Polazeći od ličnog iskustva, dugogodišnje borbe sa anksioznošću i depresijom, Veriti Кrosvel u svakom poglavlju daje kratko objašnjenje i praktične savete za savladavanje anksioznosti i depresije.
U predgovoru knjige ističe kako je u proteklih trideset i nešto godina naučila mnogo strategija za prevazilaženje anksioznosti, ali da je naročito veliki napredak postigla tek kada je upoznala svog partnera, koji se suočavao sa sličnim problemima. Zajedno su otkrili da reči podrške koje sebi upućujemo u trenucima panike i stresa mogu biti mnogo delotvornije ako dolaze od druge osobe.
Кako bi videla da li može da pomogne i drugim ljudima, odlučila je da neke od tih podsticajnih izjava zapiše i ilustruje u formi poruka koje izgovaraju mala čudovišta i da ih postavi na internet.
„Ilustrovala sam ih maleckim čudovištima koja imaju iste probleme, tako da je nekad čudovištance bilo namrgođeno, a drugi put je imalo prijateljski izraz lica. Njihova ljupkost uvek je budila u meni želju da ih pomilujem i da im pomognem, što mi je zauzvrat pomagalo da isto osećam i prema sebi dok sam se se suočavala s problemima“, objašnjava autorka. Objave na Instagramu imale su veliki odjek i mnogo pozitivnih komentara, u kojima su ljudi govorili da im ilustracije zaista pomažu i da je napisala upravo ono što im je u tom trenutku bilo potrebno da čuju.

Извор: Vodič protiv panike i stresa: “Mala anksiozna čudovišta”