Dnevne arhive: 20/08/2022

Način života kao rizik od raka: Skoro polovina smrtnih slučajeva pripisuje se faktorima rizika koji se mogu sprečiti 

U studiji, koju je finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts, analizirana je veza između faktora rizika i raka, drugog vodećeg uzroka smrti u svetu, koristeći podatke Instituta. Prikupljani su svetski podaci o smrti i invalidnosti, a dr Kris Marej, direktor Instituta za zdravstvene metrike i procenu na Univerzitetu Vašington i njegove kolege fokusirali su se na period od 2010. do 2019. godine i 204 zemlje sveta, ispitujući 23 vrste raka i 34 faktora rizika.

Istraživači su otkrili da je vodeći karcinom širom sveta, gledan kroz smrtne slučajeve koji se pripisuju faktorima rizika, bio rak dušnika, bronhija i pluća i kod muškaraca i žena, pokazalo je istraživanje.

Podaci su takođe pokazali da su smrtni slučajevi od raka povezanih s faktorima rizika u porastu, uvećavajući se za 20,4 odsto u periodu od 2010. do 2019. U svetu su 2019. godine pet vodećih regiona po pitanju smrtnosti povezanih s rizicima bili Srednja Evropa, istočna Azija, Severna Amerika, Latinska Amerika i zapadna Evropa.

“Ovi nalazi naglašavaju da značajan deo (težeg razvoja) karcinoma na globalnom nivou ima potencijal za prevenciju kroz intervencije koje imaju za cilj smanjenje izloženosti poznatim faktorima rizika od raka”, napisali su istraživači.

Извор: Način života kao rizik od raka: Skoro polovina smrtnih slučajeva pripisuje se faktorima rizika koji se mogu sprečiti | Nedeljnik

Izlila se nepoznata supstanca na Čukarici, peni i otežava disanje

U ulici Milorada Jovanovića na Čukaričkoj padini se iz obližnjih objekata izliva se supstanca plave boje koja peni, a čak i otežava disanje.
— Read on nova.rs/vesti/drustvo/foto-izlila-se-nepoznata-supstanca-na-cukarici-peni-i-otezava-disanje/

Sveštenik je proneverio 500.000 evra, čak je potrošio 150.000 evra na porno sajtovima

Katolički sveštenik optužen za proneveru ukupno 500.000 evra donacija potrošio je 150.000 evra na pornografske sajtove, prenose malteški mediji. Tužioci su uspeli da uđu u trag šestocifrenim iznosima plaćenim kompanijama koje su povezane sa sajtovima za seks uživo.
Isplate su trajale nekoliko godina.
Sveštenik Luka Seguna rekao je policijskim istražiteljima da je to učinio zato što je bio u „seksualnoj krizi“.
Seguna, paroh u Marsaksloku na jugu Malte, izjasnio se da nije kriv, ali su ga crkvene vlasti suspendovale do okončanja postupka. Na sudu su izneti dokazi da je Seguna na nekoliko ličnih bankovnih računa imao nekoliko stotina hiljada evra, iako mu je godišnja plata bila svega 20.000 evra.
Pored gotovine, posedovao je kolekciju od pet motocikala i dva automobila. Tužioci su izneli i informaciju da je Seguna od starijeg paroha dobijala čekove na nekoliko hiljada evra.
Starac, koji je u međuvremenu preminuo, patio je od demencije kada je ispisivao čekove, rečeno je u sudu. Seguna se pravdao da su čekovi zapravo refundacija donacija koje je sveštenik dao starcu, ali tužioci tvrde da je zapravo trebalo da budu podeljeni lokalnim humanitarnim organizacijama.

Извор: Marsaxlokk parish priest ‘misappropriated’ tens of thousands on porn sites

Na Jupiterovom mesecu pada sneg naopako?

Jupiterov mesec Evropa jedan je od najintrigantnijih objekata u Sunčevom sistemu za astrobiologe. Pod njegovom ledenom korom krije se okean dubok od 60 do 150 kilometara. Iako je Evropa manja od Zemlje, njen okean može da sadrži duplo više vode od svih okeana na našoj planeti.
Taj površinski sloj je verovatno formiran od podvodnog snega koji lebdi umesto da pada. Naime, prema novim istraživanjima, ledena kora Evrope je najverovatnije delom sastavljena od leda, ili takozvanog frazil leda; pahuljaste nakupine ledenih kristala koje možemo videti i ispod ledenih pokrivača na Zemlji.
Krhki led sadrži samo delić soli koja se nalazi u samom ledu, što sugeriše da je smrznuti omotač na Evropi možda manje slan nego što se ranije mislilo. „Kada proučavamo Evropu, zanima nas salinitet i sastav okeana jer je to jedna od stvari koja će uticati na njegovu potencijalnu nastanjivost ili čak na vrstu života koji se tamo možda razvio“, rekla je geofizičarka Natali Volfenbarger sa Teksaškog geofizičkog instituta.
U oktobru 2024. NASA bi trebalo da lansira novu letelicu “Evropa kliper”, koja bi imala za cilj da proveri da li je Mesec pogodan za razvoj života. Plan je da letelica napravi desetine bliskih preleta i prikupi informacije o tome da li postoje oblasti ispod površine Evrope u kojima bi mogli postojati uslovi za stvaranje života.

Naučnici sa Univerziteta Teksas rade na razvoju radara koji bi mogao da prodre u mesečevu koru i zaviri u tajne njegovog okeana. U okviru projekta, želeli su da bolje razumeju strukturu samog ledenog pokrivača i analizirali su dva glavna načina na koji se led formira ispod antarktičkih ledenih pokrivača. Jedan oblik, led koji se smrzava, raste sa površine ledenog pokrivača, dok se drugi, krhki led, formira u hladnoj morskoj vodi i lebdi naviše kao obrnute pahulje da bi na kraju ostao zarobljen ispod površine leda.
Evropa, kao i Antarktik, verovatno ima nizak temperaturni gradijent, što znači da nema značajne promene temperature vode sa većom dubinom. Volfenbarger smatra da je u takvim uslovima uobičajeno formiranje krhkog leda. Ako je ova vrsta leda uobičajena i u Evropi, to bi moglo značiti da ledena kora ima drugačiji sastav nego što se ranije mislilo. Dok ledeni led može da sadrži 10 odsto soli okolne morske vode, krhki led je čistiji, odnosno sadrži samo 0,1 odsto soli. Ne samo da bi tako manje slani led mogao uticati na strukturu i čvrstoću ledene kore Evrope, već bi mogao uticati i na efikasnost Kliperovog radara. „Ovo istraživanje nam omogućava da postavimo bolje temelje za misiju Kliper“, rekao je astrobiolog Stiv Vens iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon.

 

👇
Izvor: https://www.livescience.com/europa-ice-snow