Dnevne arhive: 16/08/2022

Hoćemo li videti novi sukob između Bajdena i Trampa?

Po mišljenju onih koji se razumiju u mračne političke makinacije, racija FBI-ja na Trumpovu imanju Mar-a-Lago prijelomni je trenutak koji bi, ironično, mogao koristiti objema stranama. Kad je riječ o Bidenu, logika je jednostavna.
Najveće ime Republikanske stranke je na tapetu, suočen ne samo s FBI-jevom istragom, nego i s kaznenim postupcima zbog optužbi da je podrivao izbore, prijevaru i silovanje. To je za republikance neugodna situacija, a ide u prilog Bidenovim demokratima koji sve više sanjaju o tome kako će izbjeći prognozirani poraz ili ih čak vinuti do njihove neočekivane pobjede ne parlamentarnim izborima u studenome na kojima se odlučuje o kontroli nad Kongresom. „Trump je za demokrate poput steroida”, rekao je Jim Kessler, iz demokratskog think-tanka Third Way. Kako je urednički kolegij Wall Street Journala, koji podržava republikance, sažeo: republikanci „bi trebali izbore pretvoriti u referendum o prve dvije godine Bidenova mandata. A demokrati bi radije do studenoga, zapravo do kraja svijeta, razgovarali o Trumpu”. Ali koristi će imati i Trump. On ponovno dominira nacionalnom psihom, a njegova revna biračka baza ima novu teoriju urote kojom se može hraniti, raspirujući mržnju na desničarskim društvenim medijima pozivima pristašama da uzmu oružje i prijetnjama drugim građanskim ratom. „Donald Trump ima više od 100 milijuna američkih dolara u sanduku za političko ratovanje. Ali ima i nešto vrednije – aktivnu FBI-jevu istragu protiv sebe”, istaknuo je Richard Lowry, urednik konzervativnog časopisa National Review. „Zbog toga je ponovno u središtu pozornosti. To mu je olakšalo da se prikazuje kao napadnuta žrtva”.

Извор: Hoćemo li gledati novi okršaj Bidena i Trumpa? – N1

Dekodira se jezik životinja

Projekat Earth Species Project (ESP), osnovan u Kaliforniji pre pet godina, želi da iskoristi moć mašinskog učenja za dekodiranje komunikacije širom životinjskog carstva.
Suosnivač i predsednik ESP-a Aza Raskin veruje da će uspeti da dekodira neljudsku komunikaciju koristeći formu veštačke inteligencije (AI) i najavljuje da će sva znanja i iskustva učiniti javno dostupnim. On veruje da će tako zaštititi životinje.
Naravno, ne zanima ih šta samo psi, mačke ili papagaji govore. Takođe su inspirisani kako je album sa snimcima pesama kitova iz 1970. pokrenuo pokret koji je doveo do zabrane komercijalnog lova na kitove.
Možda bi neka vrsta Gugl prevodioca rečnika životinjskog carstva trebalo da pomogne da se život krava, kokošaka i drugih životinja bar malo ulepša…
Doduše, mnogi smatraju da se zvukovi koje proizvode životinje ne mogu nazvati komunikacijom…

Извор: Earth Species Project

IZJAVA DANA: “Što je Crnogorcu normalno, u Vojvodini je nasilničko ponašanje”

Moramo znati da živimo u Crnoj Gori, Crnogorci su poznati po svom temperamentu, naročito Cetinjani, da su vrlo obrazovani ljudi, da su gospoda, Cetinjani i Nikšićani, i uopšte svi Crnogorci.

— Read on bizlife.rs/izjava-dana-sto-je-crnogorcu-normalno-u-vojvodini-je-nasilnicko-ponasanje-video/

75 godina nezavisnosti Indije i Pakistana

Posle indijske borbe za nezavisnost pod vođstvom Mahatme Gandija, Velika Britanija je odlučila da napusti svoj kolonijalni „dragulj u kruni“ 1947. godine. Posledica ovoga je podela multireligijske, većinski hinduističke „Britanske Indije“ na Indiju i novu, većinski muslimansku državu Pakistan. Odnos među verskim zajednicama bio je prožet mržnjom i nagodbom: oko milion ljudi je stradalo u neredima, a oko 15 miliona je proterano. Muslimani poput Kanovog oca i njegove braće otišli ​​su u Pakistan, a hindusi i pripadnici sikhskih zajednica otišli ​​su u hindu Indiju. Mnoge izbeglice su doživele užasno nasilje tokom egzodusa ili su umrle od iscrpljenosti i bolesti. Brojne porodice su tokom seoba ostale bez imovine, što je dodatno zaoštrilo sukobe. Ovi traumatični događaji su duboko urezani u kolektivno pamćenje dve zemlje, a čak i danas utiču na politiku i podstiču ogorčeno rivalstvo između dve nuklearne sile. Od sticanja nezavisnosti 1947. godine, susedne zemlje su vodile čak četiri rata. Kao posledica trećeg, 1971. je od bivšeg Istočnog Pakistana stvoren Bangladeš. Himalajski region Kašmira na zajedničkoj granici ostao je sporan do danas, dodatno potresen čestim kineskim provokacijama na indijsko-kineskoj (tibetanskoj) granici.

Извор: 75 godina neovisnosti Indije i Pakistana | Politika | DW | 15.08.2022

Zašto Francuska forsira nuklearke? 

Francuska planira da pusti u rad dodatne EPR-reaktore novije generacije, ali i kod njihove izgradnje postoje brojni problemi. Jedini francuski EPR reaktor nalazi se na severu, gradi se u Flamanvilu, a prema EDF-u do sada je koštao 13 milijardi evra. To je četiri puta više nego što je planirano. Sudeći po izjavama Državne revizorske institucije, troškovi su već narasli na više od 19 milijardi evra. Puštanje u rad predviđeno je za sledeću godinu, deset godina nakon prvobitnog roka. A sa izgradnjom EPR-ova u Velikoj Britaniji, Kini i Finskoj, sudeći po izveštajima, dolazi do komplikacija.

I inače, francuska vlada je rezervisala 150 milijardi evra za nuklearni sektor, za održavanje postojećih i izgradnju novih nuklearnih elektrana. „Ne postoji sličan trend ulaganja u oblasti obnovljive energije. Iako Vlada radi na zakonu koji bi trebalo da ubrza realizaciju projekata u oblasti obnovljivih izvora energije. I ta tehnologija je spremna za implementaciju na tržištu, a troškovi su poslednjih godina značajno pali“, dodaje Kreti. Francuska je jedina evropska zemlja koja nije ostvarila svoje ciljeve u pogledu obnovljivih izvora energije za 2020. godinu: bilo je planirano da bi trebalo da čine deo energetskog miksa 23%, ali u stvarnosti čine samo 19% ukupne proizvedene energije.

Извор: Zašto Francuska forsira nuklearke? | Gospodarstvo | DW | 16.08.2022