Da li pijem previše?

Piće mi pomaže da se opustim, da bolje spavam, nešto čemu se radujem na kraju radnog dana…

Ovo su česti odgovori koje dr Kenet Cvajg, klinički psiholog, čuje od svojih pacijenata i klijenata u Univerzitetskoj bolnici „Džordž Vašington” u Vašingtonu. Ali psiholog kaže da je komplikovano objašnjenje da li se zaista posle popijenog alkoholnog pića osećamo bolje.

Tačno je da uživanje u alkoholnom piću danas nije veliki greh. I društvo ima tolerantniji odnos prema konzumiranju alkohola nego što je to bilo ikada ranije: ne postoji ulica bez kafića ili restorana, niti zabava na kojoj se neće služiti pivo ili vino, javne ličnosti često poziraju uz čašu vina… O šteti koju alkohol nanosi zdravlju priča se manje, pijenje alkoholnih pića je društveno prihvatljivo, što zagorčava život onima koji bi da izbegnu konzumaciju alkohola. Sve je više onih koji u svakodnevnom pijuckanju, pa i povremenom prelasku granice, ne vide nikakvu opasnost. Ali, opasnost postoji, upozorava dr Cvajg u članku objavljenom u poslednjem broju časopisa „Psiholodži tudej”.

Извор: Da li pijem previše

Naučnici su bili fascinirani otkrićem na dnu Pacifika: pronašli su ‘put do Atlantide’

Naučnici na pomorskom istraživačkom brodu Nautilus otkrili su ono što su odlučili nazvati “put za Atlantidu”. Naravno, nije mitski grad, ali scena ih je prilično šokirala i na kraju inspirisala.
Na dnu Tihog okeana severozapadno od Havajskih ostrva, pronašli su isušeno korito jezera koje izgleda kao „put od žute cigle“ i nazvali ga put za Atlantidu. Otkriće je napravljeno tokom istraživanja podvodnih planina koje su nastale vulkanskom aktivnošću na području grebena Lili'uokalani, nazvanog Papahanaumokuakea Marine National Monument (PMNM). To je zaštićeno područje i morali su da koriste vozilo na daljinsko upravljanje.
O čemu se radi?
Reč je o površini koja se prostire na čak 1.510.000 kvadratnih kilometara, a Nautilus je proveo skoro mesec dana istražujući geološke i biološke sisteme na tom području. „Put za Atlantidu“ zapravo nije put od cigle, već obrazac pukotina na morskom dnu koji je rezultat praistorijske aktivne vulkanske geologije“, a nastao je stresom izazvanim zagrevanjem i hlađenjem usled jakih erupcija na greben.

Naučnici upozoravaju da ljudski um nije dizajniran da bude budan posle ponoći

Mnogi dokazi sugerišu da ljudski um funkcioniše drugačije kada je budan noću.
Prošla je ponoć, negativne emocije privlače našu pažnju više nego pozitivne, opasne ideje postaju privlačnije, a inhibicije nestaju. Neki istraživači smatraju da je ljudski cirkadijalni ritam u velikoj meri uključen u ove kritične promene u funkciji, kao što navode u novom radu koji sumira dokaze o tome kako moždani sistemi funkcionišu drugačije nakon mraka. Njihova hipoteza, nazvana ‘Um posle ponoći’, sugeriše da ljudsko telo i um prate prirodni 24-časovni ciklus aktivnosti koji utiče na naše emocije i ponašanje.
Ukratko, u određenim satima naša vrsta ima tendenciju da oseća i deluje na određene načine. Na primer, tokom dana, molekularni nivoi i moždana aktivnost su usklađeni sa budnošću. Ali noću, naše uobičajeno ponašanje je da spavamo.
Sa evolucione tačke gledišta, naravno, ovo ima smisla. Ljudi su bili mnogo efikasniji u lovu i sakupljanju na dnevnom svetlu, a dok je noć bila odlična za odmor, a ljudi su u opasnosti da noću budu proganjani.
Prema naučnicima, da bi se izborili sa ovim povećanim rizikom, postoji neobično povećana pažnja ljudske svesti na negativne stimuluse noću.

Kako se bez stresa vratiti u stvarnost posle godišnjeg odmora?

Kada je u pitanju odlazak na godišnji odmor najvažnije je kuda idemo i s kim idemo. Takođe, potrebno nam je dve do tri nedelje da se psihološki prebacimo iz stanja rada na stanje odmora, ali taman kada do te tranzicije dođe, moramo da se vratimo na posao.

„Zato je pametnije imati kraće odmore u toku godine. Najbolje je jednom mesečno, najviše u dva meseca, imati manji odmor od četiri, pet dana i iskoristiti ga na nešto što nam prija“, kaže gost Jutarnjeg programa.

U svakom slučaju, većini ljudi su dovoljna tri, četiri dana da se vrate u redovan ritam posle povratka sa odmora. Treba imati u vidu da postoje i ljudi koji vole svoj posao i sa radošću se vraćaju posle odmora.

Извор: RTS :: Kako se bez stresa vratiti u stvarnost posle godišnjeg odmora