Kako je krompir promenio svet? 

Krompir je danas peta najvažnija kultura u svetu, posle pšenice, kukuruza, pirinča i šećerne trske.
Ali u 18. veku ova krtola je bila zapanjujuća novina, zastrašujuća za neke, zbunjujuća za druge – deo globalne ekološke konvulzije koju je započeo Kristifor Kolumbo. Kolumbova putovanja dovela su do toga da se odvojeni svetski ekosistemi iznenada pomešaju u biološki džambo, što je pozadina većine istorije koju učimo u školi.
U poređenju sa žitaricama, krtole su inherentno produktivnije. Ako glava biljke pšenice ili pirinča naraste prevelika, biljka će se prevrnuti i uvenuti. Rastući pod zemljom, krtole nisu ograničene ostatkom biljke. Libanski farmer je 2008. godine iskopao krompir težak skoro 12 kilograma. Bio je veći od njegove glave. Mnogi istraživači veruju da je dolazak krompira u severnu Evropu značio kraj gladi. Kukuruz, još jedna američka kultura, igrao je sličnu, ali manju ulogu u južnoj Evropi. Kao što je istoričar Vilijam H. Meknil tvrdio, krompir je doveo do uspona evropskih imperija: „Hranjenjem stanovništva koje je brzo raslo, krompir je omogućio evropskim nacijama da uspostave dominaciju nad većim delom sveta između 1750. i 1950. godine.“
Drugim rečima, krompir je podstakao uspon Zapada.

Извор: How the Potato Changed the World | History| Smithsonian Magazine

Ostavite komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s