Cene kvadrata nekretnina u Beogradu

Naučnici pronašli mikroplastiku u mesu, mlijeku i krvi životinja na farmama

“Ovo istraživanje izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog kontaminacije lanca naše ishrane. Jasno je da poljoprivrednici nisu odgovorni za ovo. Čini se da se barem dio prehrambenih proizvoda iz supermarketa prerađuje u stočnu hranu zajedno s njihovim pakovanjima. To nije štetno samo za životinje, nego možda i za nas ljude. Vjerovatno gotovo svaki odrezak i pljeskavica sadrže male komade plastike”, rekla je Maria Westerbos, direktorica Fondacije Plastic Soup.

Već godinama raste zabrinutost zbog količine plastike koju sadrži životinjsko meso, a koje ljudi konzumiraju. Zbog toga naučnici upozoravaju na hranu koja se priprema za stoku.

“Životinje su u mogućnosti da apsorbuju barem dio čestica plastike kojima su izložene u svom staništvu. Ovo istraživanje treba pokrenuti detaljnije istraživanje punog obima izloženosti i svih povezanih rizika. Proizvodnja hrane za životinje bez plastike može biti jedan od načina za poboljšanje situacije kada je riječ o izloženosti stoke česticama plastike”, rekla je ekotoksikologinja Heather Leslie.

Извор: Naučnici pronašli mikroplastiku u mesu, mlijeku i krvi životinja na farmama

Evropske reke presušuju

Velike evropske reke su važne ekonomske rute, ekosistemi i sastavni delovi gradova kroz koje protiču.
Ali zbog visokih temperatura i dugotrajne suše koja je pogodila zemlje širom kontinenta, reke imaju premalo vode i previše su tople.
Jedna od njih je Rajna. Obično je prosečna dubina ove reke u ovo doba godine oko dva metra. Na nekoliko mesta, međutim, vodostaj je sada pao ispod metra.
U jednom moreuzu kod nemačkog grada Koblenca početkom avgusta vodostaj je bio samo 56 centimetara. Rajna je jedan od najprometnijih plovnih puteva na svetu – mala voda znači stroga ograničenja za teretne brodove.
Na primer, da bi brodovi prošli kroz moreuz kod Koblenca potpuno opterećeni, potrebna im je dubina vode od najmanje 1,50 metara. Stoga ih je sada moguće samo delimično utovariti, što poskupljuje robu koju prevoze.
A ako nivo vode uskoro ne poraste, neki brodovi uopšte neće moći da plove.

Извор: Europske rijeke presušuju | Panorama | DW | 10.08.2022

Rezultati istraživanja: Što više volite mačke, veća je šansa da vas mačke mrze…

Što ste više ljubitelj mačaka, veća je šansa da vas mačke mrze – tako se otprilike mogu sumirati rezultati naučne studije Univerziteta u Notingemu koja je otkrila da mačke više vole ljude koji im pokazuju manje naklonosti.
U stvari, mačke više vole ljude koji ih mrze jer je manje verovatno da će ih dodirnuti, posebno na delovima tela gde im se to ne sviđa, što, pokazuju istraživanja, mnogo češće rade ljudi koji vole da budu u blizini mačaka. i okruženi su njima..
Za razliku od pasa koji se, osim ako nisu doživeli neku traumu, raduju bukvalno svakom čoveku, mačke imaju dosta „crvenih predela“ na kojima ne vole da ih se dodiruje, recimo na početku repa ili na stomaku. , što automatski podiže čekinje, ali se zato nećete smejati.ako ih mazite oko ušiju ili ispod brade.
Studija objavljena u časopisu Scientific Report dokazala je da ljubitelji mačaka uglavnom ne obraćaju pažnju na to gde dodiruju svoje mačke i često žele da ih maze tamo gde to ne tolerišu, a oni koji žive sa njima često im ne daju dovoljno prostora da biti nezavisni i nezavisni, što je većini mačaka nepodnošljivo.
U studiji je učestvovalo 120 ljudi koji su svaki bili zaključani u praznoj prostoriji u koju su zatim puštene tri mačke, jedna za drugom. Pravilo je bilo da subjekt prvo mora da sačeka da mu mačka sama dođe, a kasnije je mogao da se igra sa njom bez pravila. Naučnici bi sve ovo vreme posmatrali ponašanje mačaka i subjekata, a kasnije bi ovim podacima dodali i informaciju o tome da li subjekt ima mačku i živi sa njom.
Pokazalo se da dobar broj vlasnika mačaka dodiruje životinje na testu na delovima tela gde im se ne sviđa, da umeju da budu agresivni, da stariji žele da ih češće zgrabe i drže, dok ekstroverti uporno pokušajte da stupite u kontakt sa njima, iako mačke to često rade, ne žele jer vole da se osećaju da kontrolišu situaciju. „Istraživanja pokazuju da neke od karakteristika koje obično smatramo prednostima za usvajanje mačaka od strane ljudi nisu nužno tačne“, rekla je naučnica Loren Finka, stručnjak za ponašanje mačaka, dodajući da je ovo dragoceno znanje za sve one skloništa za životinje koje odbijaju da daju gore mačke.ljudi bez prethodnog iskustva. Oni mogu da budu odlični hranitelji“, rekla je Finka.

Izvor: https://www.telegraph.co.uk/news/2022/08/06/why-cats-love-people-who-hate/

Koliko dugo ćemo moći da živimo na Zemlji? Naučnici predviđaju vreme za još jedno masovno izumiranje, a nije tako daleko

Japanski naučnik sa Univerziteta Tohoku u Sendaiju, Kunio Kaiho, pokušao je da precizno utvrdi kada bi moglo da usledi novo masovno izumiranje, šesto po redu, na Zemlji.
Tokom proteklih 540 miliona godina, Zemlja je izgubila većinu svojih vrsta u relativno kratkom geološkom vremenskom periodu. A Kaiho tvrdi da bi sledeće izumiranje moglo da se desi vrlo brzo, odnosno negde oko 2500. godine. Masovna izumiranja su uglavnom praćena jakim klimatskim promenama, od ekstremnog zagrevanja do ekstremnog hlađenja, i udara asteroida ili erupcija megavulkana. Kunio Kaiho je pokušao da kvantifikuje stabilnost prosečne Zemljine površinske temperature i biološke raznovrsnosti planete i pronašao je uglavnom linearan efekat. To jest, što je veća promena temperature, veći je obim izumiranja. U globalnom hlađenju, najveća masovna izumiranja dogodila su se kada su temperature pale za oko sedam stepeni Celzijusa, ali kada je u pitanju globalno zagrevanje, otkrio je da su se dogodila kada se Zemlja zagrejala za oko devet stepeni Celzijusa.
To je znatno viša temperatura od ranije pomenute, odnosno 5,2 stepena Celzijusa. Ali na toj temperaturi će verovatno doći do masovnog izumiranja u moru, na nivou onih pet izumiranja u prošlosti.
Do kraja ovog veka globalno zagrevanje je na putu da poveća temperaturu površine mora za čak 4,4 stepena Celzijusa. „Globalno zagrevanje od devet stepeni Celzijusa po najgorem scenariju neće nastupiti najmanje do 2500. godine“, predviđa Kaiho, ali naglašava da se izumiranja na Zemlji i na kopnu i u moru već dešavaju, upravo zbog klimatskih promena, prenosi Biogeosciences.
Međutim, nije samo stopa klimatskih promena ono što ugrožava vrste na Zemlji, već i stopa. Najveće masovno izumiranje na Zemlji ubilo je 95 odsto poznatih vrsta u to vreme i dogodilo se pre oko 250 miliona godina. Međutim, današnje zagrevanje se dešava u mnogo kraćem vremenskom periodu zahvaljujući ljudskim emisijama fosilnih goriva. Shodno tome, više vrsta će verovatno izumreti u šestom izumiranju, ne zato što je stepen zagrevanja veći, već zato što se promene dešavaju prebrzo da bi se vrste makar i malo prilagodile.

Izvor: https://phys.org/news/2022-07-bigger-temperature-larger-extinction-event.html