Dnevne arhive: 19/07/2022

Ljudsko telo se obnavlja svakih 7 godina, zašto onda starimo?

Naša tela se sastoje od triliona ćelija, ali ćelije koje su danas u našem telu nisu potpuno iste kao ćelije koje su bile u našem telu juče. Vremenom ćelije stare i oštećuju se, ali se i neprestano razmnožavaju i obnavljaju.

Ova stalna ćelijska aktivnost postala je osnovna ideja popularne ideje da se svaka ćelija u našem telu, od trepavica do jednjaka, potpuno zamenjuje novom u roku od 7 godina. Da li je ta teorija tačna? Ne potpuno. Iako je tačno da se neke naše ćelije potpuno obnavljaju i zamenjuju novima, briga o ćelijama u našem telu ostaje ista od dana rođenja do dana smrti.

Većina ćelija kože i creva se zamenjuje veoma brzo, najverovatnije u roku od nekoliko meseci, kaže Olaf Bergman, glavni naučnik na Odeljenju za ćelijsku i molekularnu biologiju na Institutu Karolinska u Stokholmu. Ćelije u jetri se sporije regenerišu; za neophodne studije, naučnici Instituta su analizirali tkivo jetre i otkrili da se većina tkiva jetre zameni u roku od 3 godine.

Ćelije u drugim organima se repliciraju sporije. Primer je srce, u kome se samo 40% svih ćelija menja tokom života, dok je ćelijama našeg skeleta potrebno oko 10 godina da se u potpunosti repliciraju. U mozgu, obnavljanje ćelija je još sporije i samo oko 1,75% svih ćelija u mozgu se obnavlja godišnje.

Međutim, ako se koža stalno obnavlja, zašto tačno na koži najbrže vidimo znake starenja? Naučnik Bergman je objasnio da bez obzira na to koliko su teoretski mlade naše ćelije, mi se osećamo starijima kako starimo zbog našeg biološkog doba.

Dok organi obnavljaju svoje ćelije, organi nastavljaju da stare zbog promena u ćelijama koje se repliciraju, kao što su mutacije, rekao je Bergman. Kako se ćelije repliciraju, DNK se kontinuirano deli i kopira. Mutacije se tako mogu akumulirati i uticati na život ćelije.

Čak i ako su ćelije u delovima našeg tela relativno nove, naša stara, često kopirana DNK garantuje da ćemo se osećati svake godine koja je prošla i da se stoga osećamo mladima ili starijima i starijima.


Прикажи мање

Zašto imamo noćne more? Najčešći uzroci i kako sprečiti noćni horor

Da li ste se ikada zapitali zašto imate noćne more ili još bolje, šta bi ih moglo uzrokovati?
Stručnjaci su za otkrili šta može da izazove noćne more, odnosno šta treba da uradite da biste smanjili šanse da imate noćnu moru.

Извор: Zašto imamo noćne more? Ovo su najčešći uzroci, a evo kako možete spriječiti taj noćni teror

Pamćenje, mišljenje i rasuđivanje kao temelj funkcije mozga 

Šta je binarni format informacija?
To je najjednostavniji oblik beleženja informacija koji postoji u prirodi, što činimo i kada želimo da imitiramo prirodu.
Dakle, u ovom terminu, binarno označava nešto što se sastoji od samo dva karaktera ili dva kvanta. Ta dva znaka su, znak nula i znak jedan. Nula je pozicija kada nema električnog impulsa, a jedan je pozicija kada postoji električni impuls.
Dakle, svaka pozicija može imati oblik nula ili oblik jedan.
Šta dalje?
Može li samo to opisati sve informacije koje bi trebalo da se zabeleže? Ne može samo po sebi, ali može na sledeći način: ako imamo na raspolaganju određeni broj pozicija na kojima se može napisati 0 ili 1, recimo dvadeset, a ako kombinujemo samo ta dva znaka u redosledu od dvadeset pozicija. , možemo dobiti ogroman broj različitih redosleda zapisa među tih dvadeset pozicija. Matematički proračun kaže da se radi o broju od više od milion različitih redova. Ako svaki podatak povežemo sa drugačijim redosledom od navedenih dvadeset pozicija, već postoji mogućnost da na ovaj način zabeležimo milion različitih informacija, a da se zapisi ne ponavljaju ni jednom. Da ne pominjem mogućnost da se zapiše niz koji sadrži dvadeset pet ili trideset pet ili recimo niz od stotinu pozicija u kojima se na svakoj poziciji može napisati 1 ili 0. Dobija se milion miliona različitih nizova, odnosno mogućnost snimanja miliona miliona različitih informacija a da se nikada ne dođe do zabune.
Svaka informacija ima svoj poseban redosled,  odnosno, sopstveni kod, kako se još naziva. Najslikovitiji, najvizuelniji prikaz nečeg sličnog može se videti u tzv bar kodovi fabričkih proizvoda. Svaka serija bilo kog proizvoda na svetu ima svoju šifru i svaki proizvod u toj seriji ima svoj kod, a da se nikada ne ponavlja isti kod za sve serije proizvoda i za sve pojedinačne proizvode koji su proizvedeni od početka upotrebe snimanja do sada u celom svetu.svetu. Sistem je kvantni, binarno kodiran sličan onom u računaru. Baš tako. Sve informacije snimljene u našem računaru su kodirane, snimljene kombinacijom njihovog binarnog niza i trajno utisnute u tzv. hard memorijski disk koji se nalazi u računaru ili na prenosivom medijumu koji komunicira sa računarom kao što je DVD disk, CD disk ili USB stick.

Извор: Pamćenje, mišljenje i rasuđivanje temelj funkcije mozga – Večernji.hr

Ovi faktori mogu objasniti zašto toliko ljudi odbacuje nauku…

Jedan od najvećih mitova o naučnoj komunikaciji je da će jednostavno predstavljanje znanja ljudima dovesti do toga da se ponašaju logično. Ovo je poznato kao model informacionog deficita i način na koji ovde komuniciramo, ali između globalne pandemije i klimatske krize sada imamo bezbroj primera kako to često ne funkcioniše. Nepoverenje u izvor informacija jedna je od četiri glavne prepreke za prihvatanje nauke. Kada informacije dovode u pitanje suštinska uverenja neke osobe, one izazivaju grupu sa kojom se ta osoba identifikuje, a onda nastaju složeni problemi neprihvatanja novih informacija kao istinitih. Ono što je zajedničko za sve ove četiri osnove je da otkrivaju šta se dešava kada se naučne informacije sukobe sa onim što ljudi već misle da znaju bolje od naučnika i u sukobu sa njihovim stilom razmišljanja.

Извор: Ova 4 faktora mogu objasniti zašto toliko ljudi odbacuje znanost – SVIJET KULTURE

Razbijen veliki mit o ljudskom mozgu: Svi su uvereni da vreme leti kada se zabavljaju, ali istina je potpuno drugačija

Kažu da vreme leti kada se zabavljate, ali nova istraživanja sugerišu da se minuti zapravo ubrzavaju kada nema šta da privuče našu pažnju.
Univerzitet u Saseksu je došao do zaključka da ljudi imaju utisak da vreme traje duže kada se više dešava.
Zbog toga se čini da vikend ispunjen aktivnostima produžava raspoloživo vreme, dok monotona nedelja u kancelariji prođe brzo, a da mi to ne primetimo.
Dr Maksin Šerman sa Fakulteta za inženjerstvo i računarstvo na Univerzitetu u Saseksu rekla je: – Ovi rezultati su uzbudljivi jer demistifikuju kako se naš osećaj za vreme stvara u umu – mozak samo ‘broji’ koliko se ‘stvari’ dešava, što je vrlo intuitivno.
Ona je dodala: – Mislim da je većina nas imala iskustvo jurcanja okolo ili dubokog razmišljanja. Čini nam se kao dug vremenski period i iznenađeni smo kada saznamo koliko smo uradili, fizički ili mentalno, za samo nekoliko sati.

Извор: Time flies when you’re not having fun – here’s why