Dnevne arhive: 05/07/2022

Otkriven misteriozni praistorijski kult: ‘To bi moglo da promeni naše razumevanje istorije’

Pokrivajući površinu od neverovatnih 300.000 kvadratnih kilometara i izgrađenih na prilično dosledan način, postoji 1.600 monumentalnih pravougaonih kamenih struktura koje takođe datiraju iz neolita. Prvobitno nazvane „kapije“ zbog svog vazdušnog izgleda, strukture su kasnije preimenovane u „mustatili“, što na arapskom znači „pravougaonik“.
„Imamo strukture veličine pet do šest fudbalskih terena, napravljene od hiljada tona kamena, koje ne samo da pokrivaju ogroman geografski region, već su i stare 7.000 godina“, rekao je dr Hju Tomas, jedan od direktora Aerial-a.
Arheološki projekat u Kraljevini Saudijskoj Arabiji, Arabiji (AAKSAU). On je radio zajedno sa MekMahonom poslednje dve godine na sprovođenju arheoloških istraživanja iz vazduha i ciljanih iskopavanja kako bi se otkrila namena mustatila.
Mustatil je svakako impresivan, a jedini pravi način da se dobije osećaj njegove veličine je iz vazduha. Kada sam preleteo iznad njih u helikopteru, mogao sam da vidim velike stene raspoređene u pravim linijama po pesku, otprilike dužine četiri fudbalska terena i najmanje dva široka. „Po mom mišljenju, to su neke od najjedinstvenijih arheoloških struktura ikada identifikovanih u svetu“, rekao je Tomas. „Kada pogledamo druge neolitske strukture koje su podjednako impresivne u svojoj konstrukciji, teško mi je da zamislim da bilo koja pokriva tako veliki geografski region.“

Извор: A mysterious cult that predates Stonehenge – BBC Travel

Zašto su nam refleksne reakcije brže nego obični pokreti?

Najjednostavnije rečeno, refleksi su brži od naših uobičajenih reakcija jer refleksne reakcije koriste drugačiji nervni put.
Za razliku od normalnog puta, većina refleksa zaobilazi mozak, primajući signale samo od kičmene moždine. Refleksna reakcija je brza reakcija našeg tela na bilo koju opasnu situaciju, kao što je izbegavanje opekotina kada slučajno dodirnemo peć rukom. Refleksi obezbeđuju našu bezbednost i sprečavaju nas da sami sebi naudimo. Naš nervni sistem je odgovoran za refleksne reakcije.
Tipičan refleksni luk, u svom najjednostavnijem obliku, sastoji se od:
1) senzornog neurona koji oseća potencijalno opasan stimulus
2) motornog neurona povezanog sa mišićem u udu koji se kreće da bi izbegao potencijalnu opasnost.
Na primer, kada slučajno dodirnete sveću, osetite toplotu na prstima i automatski, ili refleksno, pomerite ruku od izvora toplote da biste se zaštitili. Neuroni refleksnog luka nalaze se u kičmenoj moždini. Signali koji nam signaliziraju opasnost putuju do naše kičmene moždine, a komande iz kičmene moždine putuju iz naših udova kroz motorne neurone.
Takav refleksni luk potpuno zaobilazi mozak. Na primeru sveća; da nemamo reflekse, termalni signal bi se prenosio iz naše ruke u senzorne regione mozga, a zatim u motoričke regione, odakle bi signal putovao sve do šake i tek tada bismo svesno odmaknemo ruku od vrelog predmeta.
Takav proces bi bio mnogo duži od refleksnog luka i zahtevao bi mnogo više vremena, što je veoma loše jer je u slučaju opasnosti svaka milisekunda važna.

Otkriven je magnetni materijal koji se smrzava kada se zagreje

Kada se određeni magnetni materijali ohlade na odgovarajuću temperaturu, dešava se nešto zanimljivo. Okreti njihovih atoma se zamrzavaju i ostaju na mestu u statičkom obrascu. Ali sada su fizičari primetili da se jedan materijal ponaša potpuno drugačije. Kada se delimično zagreje, neodimijumski magnetni element se zamrzava; što je iznenadilo naučnu zajednicu.
„Magnetno ponašanje neodimijuma je zapravo suprotno od onoga što se obično dešava. Prilično je kontraintuitivno, poput vode koja bi se smrzla kada se zagreje“, rekao je fizičar Alekander Khajetoorians sa Univerziteta Radboud u Holandiji. U konvencionalnom feromagnetnom materijalu, kao što je gvožđe, svi magnetni spinovi atoma su poređani u istom pravcu; odnosno njihovi severni i južni magnetni pol su orijentisani na isti način u trodimenzionalnom prostoru. Ali u nekim materijalima, kao što su neke legure bakra i gvožđa, okretanja su prilično nasumična. Ovo stanje se naziva spin staklo.
Iako se neodimijum koristi za pravljenje magneta, mora se mešati sa gvožđem da bi se poravnali spinovi atoma. Čisti neodimijum se ne ponaša kao drugi magneti; tek pre dve godine fizičari su shvatili da se ovaj materijal najbolje može opisati kao samoindukovano spin staklo.

Извор: Physicists Are Startled by This Magnetic Material That ‘Freezes’ When Heated

Jovana Kvržić: “Kako je moguće plivati sa ajkulama, a ne biti pojeden? Posle jučerašnjeg storija gde plivam među jatom ajkula od kojih su mnoge bile veće…”

Pliva sa ajkulama…

Webb teleskop rasplakao naučnike

Prošlo je šest mjeseci otkad je raketa James Webb Space ponijela u svemir, a teleskop je u međuvremenu obavio sve što se od njega očekivalo, te se našao na više od milion kilometara daleko od Zemlje.

Već je u martu poslao prve snimke, a uslikana zvezda HD84406 se nalazi na oko 260 svjetlosnih godina od naše planete. Sada ima i važno mjesto u zemaljskoj istoriji – poslužila je za testiranje instrumenata u okviru teleskopa koji je koštao 10 milijardi dolara. 

Na prvom snimku smo mogli da vidimo 18 različitih svjetlosnih tačaka koje su snimljene uz pomoć različitih ogledala, a kasnije je taj snimak postao jedinstven – zvijezda iz sazvežđa Veliki medved je danas kristalno jasna.

Ogledalo koje u prečniku ima 6,5 metara sada gleda u duboki svemir i prikuplja podatke, a Webb je zahvaljujući njemu, te ostalim elementima, najmoćniji teleskop do sada. Već otkriva nove stvari o kosmosu koji nas okružuje, a eksperti iz agencije NASA kažu da prikuplja podatke koji će ući u istoriju, te dodaju da ih je to skoro dovelo do suza.

Nove Webb fotografije bi trebalo da se pojave 12. jula, a iz agencije NASA kažu da se radi o dosad neviđenim snimcima, te o prizorima iz dubokog svemira do kojeg ljudski pogled nikada pre nije stigao. Očekuju se i informacije o atmosferama nekih egzoplaneta, a Webb zahvaljujući naprednim instrumentima može da tumači i količinu ugljen-dioksida i ozona, na osnovu čega može da se zaključi da li je neki daleki svijet podesan za život, ili pak ne.


— Read on www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/svemir/Webb-teleskop-rasplakao-naucnike/725181