Dnevne arhive: 02/07/2022

Otkriven je čudan spiralni objekat koji se okreće oko centra naše galaksije

Astronomi su zavirili u centar Mlečnog puta i otkrili nešto što izgleda kao minijaturna spiralna galaksija koja se okreće oko jedne velike zvezde.

Zvezda, udaljena oko 26.000 svetlosnih godina od Zemlje i smeštena u blizini gustog i prašnjavog galaktičkog centra, je oko 32 puta masivnija od Sunca i nalazi se unutar ogromnog diska uskovitlanog gasa, poznatog kao “protozvezdani disk”.

Takve diskove nalazimo svuda u svemiru i oni služe kao gorivo sa kojim mlade zvezde mogu jednog dana, posle miliona godina, da izrastu u velika, sjajna sunca.

Ali astronomi nikada ranije nisu videli tako čudan disk – minijaturnu galaksiju koja kruži opasno blizu centra Mlečnog puta.

Извор: Mysterious spiral object found near Milky Way's center | Live Science

Kako ribe dišu pod vodom?

Da bi disale pod vodom, ribe moraju da koriste molekule kiseonika rastvorene u vodi, čemu služe njihove škrge. Međutim, količina kiseonika u vazduhu je mnogo veća od količine kiseonika u vodi, što znači da ribe dišu mnogo teže od ljudi. Ribe upijaju vodu u usta kao mi vazduh, otvarajući i zatvarajući usne. Ova voda se zatim filtrira kroz škrge, koje se sastoje od bezbroj pernatih filamenata napravljenih od proteinskih molekula koji izgledaju kao čekinje na četkici.

Ribe imaju hiljade sićušnih krvnih sudova koji pomažu kiseoniku da uđe u krvotok, čak i više nego u ljudskim plućima. Veći broj krvnih sudova omogućava ribama mnogo veću površinu za prolaz kiseonika. Ovo im pomaže da izvuku rastvoreni kiseonik iz vode i otpuste ugljen-dioksid nazad u vodu.

Razlika između škrga i pluća je glavni razlog zašto ljudi ne mogu da dišu pod vodom jer škrge mnogo uspešnije izvlače kiseonik iz vode nego pluća. Prema nekim naučnicima, čak 75% kiseonika koji prolazi kroz škrge se uspešno ekstrahuje i koristi. Ribe takođe troše mnogo manje energije od ljudi i drugih sisara, što smanjuje njihovu potrebu za kiseonikom.

Stručnjaci tvrde da preti “najgora varijanta kovida do sada”, a već se sprema nova doza vakcine

Stručnjaci kažu da bi trebalo da budemo veoma zabrinuti zbog soja BA.5.
– Najgora verzija virusa koju smo ikada videli, rekao je nedavno dr. Eric Topol sa Scripps Research Institute.
Blisko povezani BA.4 i BA.5 sada predstavljaju većinu novih slučajeva covida u SAD, prema najnovijim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, ali BA.5 se širi mnogo brže od BA. 4 podvarijanta. Do početka jula biće dominantan u SAD.
Ovo je problematično iz nekoliko razloga. Za naš imuni sistem, razlika od BA.1 do mutiranih varijanti BA.4 i BA.5 je daleko veća od razlike od originalnog BA.1. i u odnosu na prethodne sojeve kao što su alfa i delta, što otežava njihovo prepoznavanje i pripremu odgovora na njih, napominje Topol.
Prema najnovijim istraživanjima, to bi moglo da znači oboljenje i vakcinisanih, posebno ako su ranije imali BA.1, više simptoma (BA.4 i BA.5 bolje se repliciraju u ćelijama pluća) i veću rezistenciju na lekove.

Извор: ‘The worst version’ of COVID is spreading. Can we update our vaccines in time?

Slatkovodna jezera širom sveta isparavaju brže nego obično

Nova istraživanja su pokazala da slatkovodna jezera širom sveta isparavaju brže nego što smo mislili, sa značajnim implikacijama na naše klimatske i vremenske modele.
Prirodna i veštačka jezera krase oko pet miliona kvadratnih kilometara Zemljine kopnene površine. Oni sadrže skoro 90 procenata sveže tečne površinske vode na našoj planeti i dom su mnogim jedinstvenim oblicima života. Ali zbog globalnog zagrevanja i povećanog sunčevog zračenja, naše nebo je postalo žednije nego ikada ranije. Veće površine vode zbog smanjivanja ledenih pokrivača takođe su davale nebu sve veći pristup molekulima vode. Svi ovi faktori doprinose bržem ciklusu vode; od njegovog nagomilavanja na kopnu do ponovnog isparavanja u atmosferu.

Извор: A Disturbing Process Has Been Accelerating in Freshwater Lakes Worldwide, Study Finds