“Čekajući poziv”

Paolo Bareta je fotograf i živi u Italiji.
Počeo je da slika kao veoma mlad i odmah je osetio vezu između sebe i načina na koji vidi svet. Započeo je studije fotografije kada je bio u srednjoj školi, prilazeći fotografiji prvi put koristeći analogne tehnike. 
Njegova fotografija bavi se nostalgijom, spajajući njegovu empatiju sa usamljenošću ljudskog bića. Njegovo estetsko istraživanje se uglavnom odnosi na korekciju boja, kreiranje delikatnih, jedinstvenih, elegantnih i intimnih scenarija.

👇📸
GALERIJA

Kšištof Kješlovski – majstor emotivnih zamki

Korišćenje jednjaka za ulazak u stomak gledaoca sa kamerom – to je ono što je Kješlovski postavio sebi za cilj. On priča najjednostavnije priče, sa malom dozom metafizike u pozadini. Za mnoge gledaoce ove priče su šok, otkrovenje. Neki gledaoci izlaze iz ovog susreta sa potpuno transformisanim pogledom na svet. Da li to znači da su inače nesposobni za filozofska promišljanja? Ili se radi o tome da su im  njihova sopstvena osećanja neugodna i radije ih kriju od sebe? „Sve to skupa “, odgovara Kješlovski. „Kao što ste rekli, govorim o jednostavnim stvarima koristeći najjednostavniji jezik – ali uvek postavljam dodatno pitanje.” Dodaje: „Svako – nije važno da li profesionalni filozofi ili obućari – nosi u sebi pitanje o značenju stvari i traži odgovore. Nikada neće pronaći ove odgovore. Ova pitanja postavljam javno, kroz svoje filmove, i ljudi brzo shvate da su to iste misli i pitanja koja nose u sebi. Dozvolite mi da vam dam primer: jednog sumornog zimskog dana u Varšavi, nakon što sam završio Tri boje: Crveno, kupio sam zbirku pesama Vislave Šimborske. Knjiga je bila namenjena mom prevodiocu u Francuskoj koji voli njena dela. I dok sam je listao, našao sam pesmu pod nazivom „Ljubav na prvi pogled“. Pročitao sam je i ispostavilo se da se bavi potpuno istim problemima o kojima sam ja napravio filma. Drugim rečima, sredinom 1993. dvoje ljudi – Vislava u Krakovu i ja u Parizu – razmišlja o potpuno istim stvarima na potpuno isti način. Trebalo mi je nekoliko miliona dolara da ih izrazim, dok je Vislavi trebalo nešto više od deset redova. To znači da ljudi mogu imati zajedničke misli, iako se ne poznaju. Osećam da mogu očekivati isto od ljudi koji dolaze u bioskop – čak i ako odbijaju da priznaju sebi da su toliko slabi, siromašni, usamljeni i bespomoćni, da su zapravo nemoćni. Film mora da dotakne neke aspekte emocija gledaoca. Nije važno da li će se ljudi smejati ili plakati u bioskopu. Jednostavno: želim da gledaoci budu uhvaćeni u emocionalnu zamku”.

Извор: Kšištof Kješlovski – majstor emotivnih zamki – XXZ Portal

Popularna psihologija – da ili ne?

„Populistička psihologija nudi čoveku ono što bi on želeo da čuje. Ona mu naizgled daje, a zapravo uzima. Nasuprot tome su one druge, koje su popularne zahvaljujući kompetentnim autorima, čije je znanje i iskustvo u praksi pretočeno u nešto što svako može da shvati”, pojasnio je Gost Noćnog programa Radio Beograda.

Na pitanje kako se odnositi prema nekoj knjizi popularne psihologije, a čiji je autor priznati predstavnik te struke, i kako da odredimo sopstvene stavove prema pročitanom, Kontić odgovara da to svako mora lično da odgonetne.

„Kada pročitamo nešto što nam se ne dopada, to ne mora da znači da to nije istina. Ako je to strano našim uverenjima i ideologiji, onda ćemo ga odbaciti i nećemo nastaviti da čitamo. Važno je biti svestan da je jedna stvar da li nam se nešto dopada ili ne, čime dolazimo do antagonizma zasnovanog na osećanju. Sasvim druga stvar je promišljanje o tome”, rekao je Kontić.

On je objasnio i da pozitivna psihologija, koja se promoviše kroz popularnu, zavodi i kalupi ljude da budu okrenuti jednostavnim i instant zadovoljenjima. Naglasio je da zbog toga treba napraviti razliku između popularne i populističke psihologije.

„Često popularno koketira sa potrebom da ima što više čitalaca, pa se onda sve dotera i izbegava se ono što bi bilo neprijatno. Mislim da bi svako od nas mogao da prizna da nam najlepše stvari ipak nisu došle na tacni”, zaključio je psiholog i psihoanalitičar Aleksandar Kontić.

Извор: RTS :: Popularna psihologija – da ili ne

Ples u vodi

Uski prolaz