Ne voli je svako, ali mala količina ove namirnice dnevno smiriće vam um

Pileća jetra je namirnica koja nije toliko često u upotrebi u našoj ishrani kao u nekim drugim i zato može biti neobična i ne toliko privlačna mnogima, jer ipak je u pitanju specifična vrsta hrane. Pored finansijskog trenutka, postavlja se i pitanje svežine, ali ukoliko je sveža, u pitanju je kvalitetna namirnica koju mogu konzumirati ljudi različitih godina.

Ukoliko vam ideja ove namirnice nije toliko privlačna, ili praktikujete vegetarijansku ili vegansku ishranu, njeni sastojci mogu se nadoknaditi raznovrsnom ishranom i vitaminskim suplementima, ali to je nešto što nikako ne treba započinjati na svoju ruku, već se konsultovati sa lekarom, jer nije stanje svak
— Read on www.b92.net/zdravlje/ishrana.php

Koja je cena zelene ekonomije? Dodatnih 3,5 milijardi dolara godišnje

Najvidljiviji efekti na svakodnevni život će uključivati rastuće račune za energiju, gubitak radnih mesta u industrijama sa visokim emisijama, promene u ishrani ljudi i povećanu potrošnju kako bismo okončali našu zavisnost od fosilnih goriva za grejanje doma i putovanja.
Prelazak energetskog sektora na nultu emisiju ugljenika i jačanje električnih mreža kako bi se izborili sa očekivanim udvostručenjem globalne potražnje do 2050. godine povećaće račune za 25 odsto između 2020. i 2040. godine, predviđa se u izveštaju.
Čak i kada se izvrše neophodne promene, cene električne energije će i dalje biti 20 odsto veće do 2050. godine, iako bi tehnološke inovacije mogle da pomognu u ublažavanju rasta cena. Troškovi bi mogli biti znatno veći ako proizvođači ne uspeju da izgrade fleksibilne i pouzdane jeftine električne mreže.
Iako će udaljavanje od fosilnih goriva koštati 185 miliona radnih mesta, zelena ekonomija će stvoriti 200 miliona novih do 2050. godine, uključujući osam miliona u obnovljivim izvorima energije, vodoniku i biogorivima.
Izveštaj kaže da će se potrošači suočiti sa troškovima zamene sistema grejanja na fosilna goriva i da će morati da promene svoju ishranu kako bi izbegli hranu sa visokim emisijama, kao što je meso. Industrije sa visokim emisijama – koje danas čine 20 odsto globalnog BDP-a – biće najteže pogođene tranzicijom. Proizvodnja uglja će biti gotovo zaustavljena do 2050. godine, dok će se proizvodnja nafte i gasa više nego prepoloviti. Biće i povećanje troškova proizvodnje čelika za 30 odsto, dok će proizvodnja cementa porasti za 45 odsto do 2050. godine.
Svetski ekonomski forum kaže da je ključno da preduzeća, kreatori politike i civilno društvo unaprede sveobuhvatne kratkoročne i dugoročne klimatske mere u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.
Извор: Koja je cijena zelene ekonomije? Dodatnih 3,5 bilijuna dolara godišnje

Naprijed u goru budućnost (politička analiza)

Rat u Ukrajini se i za Ukrajinu i za Rusiju i za ostatak svijeta odvija sasvim prema očekivanjima koja sam iznio u članku od 1. ožujka. Ruska vojska je zaglibila u ukrajinskom blatu. NATO se ujedinio kao nikad prije. Švedska i Finska ulaze u NATO. I Ukrajina i Rusija su dugoročno ekonomski oštećene. Europi prijeti energetska kriza zbog ovisnosti o ruskom plinu. Svijetu prijeti glad zbog ovisnosti o ruskoj i ukrajinskoj žetvi.
I Kissinger u Davosu sugerira da bi Ukrajina trebala, unatoč tome što pobjeđuje u ratu, predati Rusiji još više teritorija, kako bi Putin mogao pred svojim narodom glumiti pobjednika, ne bi li se tako sačuvala stabilnost globalne trgovine i jedinstvo Europe, čiji neki dijelovi naprosto ne mogu prezimiti bez ruskih energenata. Nekakav mirovni sporazum treba potpisati što prije, jer jedinstvo Europe ne može preživjeti zimu. Ukrajini (koja naravno ne želi predati još teritorija Putinu) su isporučeni Harpoon projektili, u nadi da će njima razbiti rusku pomorsku blokadu, i M777 haubice, koje imaju veći domet od ruskih, u nadi da će tako uspjeti brzo povratiti izgubljeni teritorij i tu stati.
Извор: Naprijed u goru budućnost – H-Alter

 

„Jazz in the Garden” – dva dana vrhunske muzike u centru Beograda

Na prvom beogradskom džez festivalu na otvorenom, Jazz in the Garden u drugom izdanju tokom 2. i 3. jula 2022. godine biće održano čak 14 koncerata na tri bine.

Najveće iznenađenje poslednjih decenija na domaćoj džez sceni, festival koji je prošle godine preko noći osvojio publiku i muzičare i doveo u bajkoviti ambijent beogradske Botaničke bašte 7.000 posetilaca, na putu je da stane u red renomiranih muzičkih dešavanja u Beogradu i Srbiji.
— Read on citymagazine.danas.rs/kultura/muzika/jazz-in-the-garden-dva-dana-vrhunske-muzike-u-centru-beograda/

Koliko su blizanci zaista emotivno povezani?

Psihološkim istraživanjem blizanačkih parova se na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bavi Centar za bihejvioralna istraživanja u psihologiji, jedini takav u našoj zemlji. Tvrdnju o suparništvu muških blizanaca ilustrovao je i primerom igre, to jest testa, koji u istraživanju koriste za merenje rivalstva.

„Tada braću“, objasnio je Milovanović, „stavljamo u takmičarsku situaciju, jedan protiv drugog.“

„Pravilo u toj igri rivalstva je da ako izgubite od svog brata blizanca dobijate kaznu, koju vam daje upravo on. Kazna je jak, neprijatan zvuk. Ono što je zapaženo jeste da braća skoro uvek daju maksimalno trajanje i maksimalnu jačinu kazne. Kod žena je to blaga kazna, koja ne traje dugo“, otkrio je docent dr Ilija Milovanović koji je jedan od istraživača na ovom značajnom projektu stvaranja Registra blizanaca.

Dodao je da blizanci različitog pola, koji jedino mogu biti dvojajčani, imaju povezanost koja je slična tipičnoj braći i tipičnim sestarama.

„Takođe, kod blizanaca uvek važi pravilo da je jedan od njih prodorniji, ekstravertniji, voli da je u centru pažnje, dok je drugi pasivniji, u senci i zaklanja se iza svog blizanca“, napomenuo je Milovanović.
— Read on www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/4829356/blizanci-povezanost-emocije.html