Dnevne arhive: 17/02/2022

Okretanje protiv sebe

Komentarišite

Ana Frojd je nastojala da koristi jednostavan, svakodnevni jezik, a njen izraz „okretanje protiv sebe“ nije izuzetak.
Ovaj koncept znači isto što bi i laik pretpostavio, naime, preusmeravanje negativnog afekta vezanog za spoljašnji objekat na sebe. Ako je neko kritičan prema autoritativnoj osobi čije se raspoloženje čini osnovom sigurnosti i ako smatra da ta osoba ne može da podnese kritiku, osećaće se sigurnije usmeravajući svoje kritičke misli i ideje ka unutra. Za decu koja nemaju izbora gde da žive i koja mogu da plate visoku cenu za nepravde nanete brižnom i iskrenom negovatelju, odbrana u vidu okretanja protiv sebe može da odvrati pažnju od mnogo tužnije činjenice da je njihovo dobro biće zavisi od samostalne odrasle osobe.
Međutim, neprijatno je osećati samokritičnost, i vrlo je emocionalno poželjnije znati za realnu pretnju svom opstanku u uslovima kada čovek nema moć da promeni poredak stvari.
Jedna od mojih pacijentica provela je veoma važne godine svog života u brizi i brizi majke samoubice i egocentričnog oca, sa svim posledicama koje su iz toga proizašle. Bezbednost njene porodice bila je toliko nesigurna da je bilo problema čak i na nivou egzistencije. Jedno od prvih sećanja ove žene odnosi se na činjenicu da su njeni roditelji izbačeni iz kuće zbog neplaćanja kirije. Umesto stalnog užasa da će se njena majka ubiti, a otac nestati iz nekog razloga uz potpuno samoopravdanje (obe mogućnosti su imale sve šanse da se ostvare), žena je počela da veruje da će joj roditelji dati svu svoju ljubav i zaštitu bi je. Ovo uverenje, usvojeno u detinjstvu, izazvalo je njenu produženu patnju sa godinama, kada je pacijentkinja počela da reaguje na svaku neprijatnu situaciju napadajući samu sebe, umesto kreativnim naporima da poboljša svoju situaciju. Trebale su joj godine terapije da na emotivnom nivou shvati da više nije bespomoćno dete u disfunkcionalnoj porodici koje se samo nadalo snazi ideje unutrašnjeg samousavršavanja.
Većina nas ima tendenciju da negativne afekte, stavove i percepcije okrene protiv sebe kroz iluziju da nam ovaj proces daje veću kontrolu nad neprijatnim situacijama. Okretanje protiv sebe je popularna odbrana među zdravijim ljudima koji su otporni na iskušenje da negiraju ili projektuju neprijatne osobine, kao i među onima koji su zabrinuti zbog takvih sklonosti.
Oni više vole da budu u zabludi, verujući da su teškoće više njihova krivica nego bilo koja druga. Automatsko i kompulzivno korišćenje ove odbrane uobičajeno je kod depresivnih osoba. Takođe se primećuje u nekim slučajevima mazohističke prirode.
👇
Nancy McWilliams, psiholog i psihoterapeut